Dva dana nakon izbora u Srbiji, krenula je postizborna kombinatorka. Većina analitičara veruje da će buduća vlada biti slična predhodnoj i da će je formirati Demokrate Borisa Tadića sa dosadašnjim partnerima socijalistima i strankama nacionalnih manjina. Ipak, sve je otvoreno i prostor od dve nedelje između dva kruga predsedničkih izbora, mogao bi da pomogne da se bar nasluti ko će u naredne četiri godine voditi Srbiju.

Na stolu je nekoliko opcija i sve su otvorene. Većina analitičara veruje da se ništa bitno neće promeniti i da će demokrate Borisa Tadića ponovo formirati vladu sa socijalistima i manjinskim strankama, a moguće je da im se pridruži i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, ili manje poželjni Ujedinjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića.

---

Druga moguća opcija, koja opet ne može bez socijalista, je vlada Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, kojoj treba još dodati i Demokratsku stranku Srbije Vojislava Koštunice. Tu bi problem mogao biti odnos ka evropskim integracijama Srbije, jer naprednjaci se bar deklarativno zalažu za članstvo u uniji, socijalisti takođe, dok Koštuničin DSS zagovara politiku protiv članstva, što naziva politička neutralnost.

---

Treća, ali kako se procenjuje opcija koja ima najmanje izgleda za realizaciju je koalicija dve najjače stranke Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Za takvu opciju krivicu bi snosio Ivica Dačić ukoliko nastavi da govori o tome da sve od njega zavisi i da zato može da postavlja i nerealne zahteve poput premijerskog mesta, smatra politički analitičar Dušan Pavlović.

---

Ipak, sve je daleko od dogovora i sada se svi bave samo matematikom, ko koliko ima mandata i koliko im treba za većinu, a da će nakon drugog kruga predsedničkih izbora kada i zvanično počnu pregovori, morati ukoliko im nije jedini cilj da budu na vlasti, u razgovore o vladi da uključe i principe oko kojih će se okupiti. Treba dakle, utvrditi, kažu analitičari, kakvu će ekonomsku, kakvu spoljnu i regionalnu politiku voditi ta buduća vlada, jer su se u predizbornoj kampanji od potencijalnih partnera mogli čuti dijametralno suprotni stavovi po mnogim pitanjaima od odnosa prema Kosovu i Republici Srpskoj, preko socijalne politike, mera štednje do toga da Srbiji ne treba aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, što je na primer zagovarao baš neizbežni Ivica Dačić. Međutim, kako je kampanja jedno, a realnost i želja za vlašću nešto sasvim drugo, ne čudi da je već danas baš Dačić izjavio da oko bitnih pitanja može biti neslaganja, ali kompromisi, ustupci i dogovori su uvek, mogući.

---

---

---