Božić – izgubljena tradicija: Komercijalizovani verski praznici

Bild 1 vergrößern +

Sveštenik Jovanović u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hamburgu

2014. godine je "srpska slava" – praznik sveca, zaštitnika porodice – postala deo svetskog kulturnog nasledja, kao jedinstveni običaj. Srpski pravoslavci su jedini pravoslavci, koji umesto jelke imaju – badnjak, granu hrastovog drveta, koja se kiti i na Badnje veče unosi u kuću. U pravoslavnoj tradiciji nema ni Deda Mraza, ni Santa Klausa, čak je i Božić-Bata novijeg datuma, slavi se tek od 30. godina prošlog veka. Vremena se menjaju, pa je danas i jelka sastavni deo pravoslavnog Božića, iako se kiti već za Novu godinu. Ostaje u kući, a u podnožju okićenog drveta se danas umesto oraha, sušenog voća i pomorandži – nalaze pokloni.Ali i drugi praznici su globalizovani: tako se Sv. Trifun, svetac vinara i ugostitelja danas slavi – kao Dan zaljubljenih, Valentinsday. A čak je i Halloween stigao u Srbiju – na radost prodavaca slatkiša i dečijih kostima.

Santa-Claus ili slama i badnjak

I čuveni "Gingle Bells" ili "Zvončići" su odavno stigli u Srbiju, svaki dečiji hor ih ima na svom reportoaru, a zvončići zvone i u svakoj reklami, koja se emituje od decembru do početka januara. U isto vreme Santa Klaus ili Božić Bata, izmedju Dnevnika i domaće serije svakodnevno prevozi Coca-Colu diljem planete. I pevuši "Gingle Bells", naravno na engleskom. Božić je kod pravoslavnih Srba već odavno postao komercijalizovana, globalna fešta. A nekada je to bilo drugačije. Kako je to nekada bilo, priča sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Hamburgu, Dragan Jovanović: "Nismo imali, kao što danas imamo nameštaj, prave stolove i stolice. Bili su neki veliki, ali dosta niski stolovi ispod kojih se stavljala slama, a na sto se stavljala hrana za Badnje veče. To je bila obavezno posna večera, a drugi dan Božića je trpeza bila bogatija, onako kako je domaćin mogao." Slama se sa celom porodicom unosila u kuću, stavljala ispod stola, a u njoj su bili sakriveni orasi, suve smokve i šljive i pomorandže. Istovremeno se unosio i badnjak, suva hrastova grana. "Sam taj čin unošenja slame, unošenje badnjaka u kuću jeste simbol Vitlejemske pećine u kojoj je Hristos rodjen.", kaže sveštenik Jovanović, "to nije bila nikakva hotelska soba, to nije bila bolnica u današnjem obliku, već jedna pećina u kojoj su pastiri ložili vatru i grejali se čuvajući svoje stado. U znak sećanja na taj dan su kod nas ostala ta dva simbola, slamu i badnjak unosimo u kuću."

Porodica – temelj društva

Sa Badnjakom se u davno doba "džaralo" po vatri koja je prvo gorela u ognjištu, a kasnije u šporetu koji se ložio na drva. Poklona nije bilo. U jednom već potpuno zaboravljenom običaju jeste bilo poklona; tada su na dan Materica, Detinjaca i Očeva, tri nedelje pred Božić, deljeni mali, simbolični pokloni. Od majki, od dece i na kraju od očeva. Sveštenik Dragan Jovanović: "Nije to bez razloga odredila crkva, to je zato što je porodica jedna vrsta stuba i crkve i države. Porodica je osnovna ćelija, na njoj sve počiva. I upravo se time stavlja akcent da treba da se kao porodica okupljamo, da deca drže do roditelja, da roditelji drže do dece. Upravo ta simbolika, deca – majka – otac, to je temelj svega.!Materice, Detinjci i Očevi su otišli u istoriju, izvornih običaja ima sve manje. Iako, ponovo je zaživeo običaj lomljenja "česnice" – posebnog, božičnog hleba koji se ne seče, već lomi, a u jednog parčetu je sakriven zlatnik, koji simbolizuje bogatstvo. Na trgovima gradova se danas lomi velika česnica, a ceo dogadjaj prati televizija uživo i tako i Božić postaje televiziski spektakl. "Nažalost", kaže sveštenik Dragan Jovanović, "suština Božića se izgubila": "Mnoge crkvene praznike gledamo kroz prizmu šta ćemo dobiti na poklon, kome ćemo šta da poklonimo... Nema slatkiša ni keksa, kojim ćete dete posebno obradovati. Dok se taj običaj još uvek ljubomorno čuva u našim seoskim sredinama. Pogotovu kod naših majki i baki, koje su čuvari svega toga, to je kod njih još uvek sve izvorno."

Novi praznici: Sv. Valentin i Halloween

Ali, nisu se izgubili samo božićni običaji. Globalizacija je obuhvatila i religiju i crkve, komercijalizovani praznici su u trendu, trgovci trljaju ruke. Pogotovu na Dan zaljubljenih – dan Sv. Valentina. U pravoslavlju je 14. februar dan svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinogradara. Nažalost to danas u Srbiji malo ko zna. Na severu Nemačke se Sv. Trifun još uvek slavi. 120 porodica koje se bave raznim vidovima ugostiteljstva se na taj dan okupljaju u Hamburgu i Hildesheimu da bi proslavili svoju slavu. A na kraju pitamo sveštenika Dragana Jovanovića, kako gleda na to da se u Srbiji sve više i češče slavi Halloween – kostimiran praznik dece – uvezen iz Amerike: "Pa, šta reći? Nažalost, mi smo skloni da rado, bez neke posebne provere primamo sve što je tudje. Kada bi ste sad sreli te koji učestvuju u tim raznim manifestacijama, kada bi ste ih pitali zašto se to radi – oni nemaju pojma."