Samit EU u Briselu: Dve milijarde evra vanredne pomoći Grčkoj

Bild 1 vergrößern +

Prijateljski pozdrav Angele Merkel i Aleksisa Tsiprasa

Spektakularni oni nisu, ali analitičari smatraju da reč o napretku i dokazu da se vatrene diskusije smiruju, a pravi posao tek počinje. Snižavanju tenzija doprineće i danas obelodanjena vanredna pomoć Grčkoj od dve milijarde evra. Grčki premijer Alexis Tsipras može iz Brisela ipak zadovoljan da ode kući. Šef Evropske komisije Jean-Claude Juncker najavio je da Atina može da računa sa dve milijarde evra pomoći iz neiskorišćenih sredstava strukturnih fondova EU. Time nikako neće biti napunjena državna kasa, već je novac namenjen za pomoć siromašnima, snižavanje nezaposlenosti mladih i za podsticanje konjunkture, rekao je Juncker. Odredjen je i stručni tim koji će Grčku savetovati oko najboljeg mogućeg korišćenja ovog novca koji nema veze sa dosadašnjom medjunarodnom kreditnom pomoći.

Spisak reformi stiže ubrzo

Samo danas je Grčka Medjunarodnom monetarnom fondu morala da vrati 350 miliona evra, do kraja meseca dospevaju dalja plaćanja. Na noćašnjem sastanku u Briselu su, pored Tsiprasa, savezne kancelarke Angele Merkel i Junckera, bili predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, predsednik Francuske Francois Hollande, te šefovi Evropske centralne banke i evro-grupe Mario Draghi i holandski ministar finansija Jeroen Dijsselbloem.

Rezultat sastanka ukratko je formulisala kancelarka Merkel: „Pojasnili smo da, kako i stoji u sporazumu od 20. februara, novac može da bude isplaćen samo ako su pre toga ispunjene za to odredjene pretpostavke“.

Na snazi, dakle, ostaje dogovor koji je Atina postigla sa zemljama članicama evro-grupe. Program pomoći Grčkoj tada je produžen za četiri meseca, tamošnja vlada je najavila da će zauzvrat sprovesti suštinske reforme. Lista reformi koja je tada dostavljena bila je kratka i uopštena. Sada se očekuje njeno preciziranje, a Tsipras je evropskim partnerima sada očito obećao bržu akciju: „To znači da se grčka vlada danas, na sopstvenu odgovornost, obavezala da će predložiti reforme, i to veoma brzo, tokom narednih dana“

Spoljnopolitička šteta u slučaju „grexita“

Analitičari procenjuju da u grčkoj državnoj kasi novca ima samo do početka aprila. Krajem meseca grčkim penzionerima valja isplatiti penzije, poreski prihodi i dalje su niži od očekivanih, opasnost državnog bankrota nije uklonjena. Atina nakon dostavljanja detalja o reformama očekuje nešto manje od četiri milijarde evra – polovinu čini ostatak drugog paketa medjunarodne kreditne pomoći, drugu polovinu kamatna dobit ECB iz trgovine grčkim državnim obveznicama.

Šef nemačke diplomatije Frank-Walter Steinmeier je juče u intervjuu za „Stern“ upozorio sve koji smatraju da bi posledice „grexita“, izlaska Grčke iz evro-zone, bile savladive i da bi ostale u sferi ekonomije. “Ko tvrdi da se grexit može preboleti zaboravlja kako se na to gleda u svetu”, rekao je Steinmeier podsećajući na spoljopolitičku štetu koja bi time bila naneta “EU koja želi da bude na ravnoj nozi sa SAD ili Kinom”.

Energetska unija - istorijski projekat

Dalja tema samita, za EU jednako važna, po stabilnost kontinenta u najmanju ruku jednako opasna, bile su ekonomske sankcije prema Rusiji donete zbog sukoba u Ukrajini. Šefovi država ili vlada EU su odlučili da sadašnje mere, na snazi do jula, mogu biti ukinute samo ukoliko se ispune sve tačke mirovnog sporazuma iz Minska. Njegovo sprovodjenje predvidjeno je do kraja godine, pa će dalje odluke u vezi sa sankcijama Rusiji doneti, pre isteka važenja u julu, savet ministara EU. Pored toga samit EU je doneo odluku da se ubrza rad na stvaranju energetske unije kojom treba da se smanji zavisnost EU od ruskog gasa, snize finansijski izdaci za potrošače i da doprinos zaštiti klime. Institucije EU i zemlje članice do kraja godine moraju da preduzmu nužne korake da bi počela da funkcioniše energetska unija koju je uoči samita predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz nazvao „istorijskim projektom“.