Nakon crnog petka u Francuskoj: Svetska antiteroristička podrška Parizu?

Bild 1 vergrößern +

Ursula van der Lajen i Žan-Iv le Drijan, ministarka odbrane Nemačke i ministar odbrane Francuske danas u Briselu

"U Briselu smo se upravo pozvali na član 42.7", objavio je Le Drijan na Tviteru. U pitanju je aktivacija člana 42.7 u kome se navodi da su sve članice EU u obavezi da "pruže pomoć i asistiraju na svaki raspoloživ način" u slučaju da je neka zemlja članica žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji. "Francuska traži od evropskih partnera bilateralnu podršku u borbi protiv Daeša u Iraku i Siriji, kao i pojačano vojno učešće drugih članica u operacijama u kojima Francuska već učestvuje", rekao je izvor iz Brisela agenciji AFP.

Kako prenosi "Gardijan", Le Drijan je naveo da bi partneri pomogli ili učešćem u operacijama u Siriji i Iraku ili pružanjem podrške na drugim mestima, kako bi se rasteretila vojska Francuske. "Francuska ne može sama", rekao je Le Drijan kolegama u Briselu. Visoka predstavnica EU zadužena za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini rekla je da je u pitanju "poltički čin i politička poruka".

Iako postoje spekulacije, Francuska se još nije pozvala na član 5 Sporazuma o NATO, koji garantuje vojnu pomoć savezniku koji je napadnut. I član 42.7 iz Ugovora o Evropskoj uniji i član 5 Sporazuma o NATO podrazumevaju da je u pitanju pravo na samoodbranu, u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija. NATO je aktivirao član 5 samo jednom - nakon napada na Njujork 11. septembra.

Crni petak u Parizu ujedinjuje Evropu i svet uborbi protiv terora. Francuski predsednik Oland sve bliže je jednoj svetskoj anti-terorističkoj koaliciji protiv militantne terorističke organizacije Islamska država.

Olandove reči – „Francuska je u ratu“ – nakon terorističkih napada 13. novembra u Parizu prostiru se kao eho Evropom i drugim delovima sveta. Oland je poručio i da će odgovor Francuske biti „nemilosrdan“ i da je njegova zemlja u ratu sa kukavicama, a ne u ratu civilizacija. Odmah su usledila bombardovanja uporišta Islamske države u Siriji ali i odlučan diplomatski nastup za podršku. Prvi put je jedna članica Evropske unije zatražila podršku zemalja Unije. I dobila jasan i potvrdan odgovor. „Francuska traži pomoć u ovom trenutku kada je napadnuta, cela Evropa kaže DA“, naglasila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

Predsednik Francuske Oland čini i prve korake i da približi totalno dijametralne stavove Sjedinjenih Američkih drzava i Rusije u borbi protiv islamista u Siriji i time pridobije njihovu podršku. Već iduće nedelje, 24.11., put ga vodi u Vašington na sastanak sa američkim kolegom Barakom Obamom a samo dva dana posle i u Moskvu na sastanak sa Vladimirom Putinom.

Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je kako njegova zemlja stoji rame uz rame sa Fransukom. Keri je ubedjen da se nakon niza terorističkih napada u Libanu, Egiptu, Ankari i sada u Parizu svi moraju udruziti i pogoditi terorističke ciljeve u srž, tamo gde te napade planiraju.

Sve izgleda kako i Kremlj uvidja ono sto zapadni eksperti za terorizam odavno ukazuju, da je i Rusija usred razornog pohoda terorističke grupacije Islamska država. Nakon nedavnog obaranja ruskog putničkog aviona iznad Sinajskog poluostrva za koji se odogovornom proglasila Islamska država, ruski predsednik Putin poručio je – odmazda – tražićemo vas do kraja sveta! "Akcije naše vojske u Siriji moraju ne samo da se nastave, već i intenziviraju, tako da teroristi razumeju da je odmazda neizbežna". Rusija plaća 50 miliona dolara onima koji pronađu odgovorne za rušenje aviona. Sa francuskim šefom države Vladimir Putin je telefonom dogovorio saradnju u vojnim akcijama u Siriji.

Francuska dobija podršku sa svih strana – ali kako približiti ako ne i pomiriti dosadasnje pozicije u sirijskoj krizi: Moskva prebacuje SAD-u da u Siriji „sedi na dve stolice“, da želi da IS što pre oslabi Asada kako bi otišao sa vlasti, ali ne želi da potom islamisti ugrabe više moći! SAD prebacuje Moskvi da slabi opoziciju u Siriji. S druge strane, u okviru američko-turskog plana, ojačava umerene sirijske pobunjenike za borbu protiv Islamske države.

Da li će francuski predsednik Fransoa Oland iduće sedmice u Vašingtonu i Moskvi uspeti da nadje neki zajednički imenitelj? Teško pitanje. U svemu tome, Nemačka će kroz razne načine pomoći Francuskoj, ali njen trenutni stav prema vazdušnim napadima u Siriji ostaje nepromenjen. Šef diplomatije Štajnmajer odbija mogućnost vazdušnih napada u Siriji – „nema smisla da se, pored 16 drugih zemalja koje su uključene u vazdušne udare u Siriji, još i mi uključujemo“. Nemačka, naglasio je Štajnmajer, ostaje pri svojoj strategiji da oružjem i vojnom opremom snabdeva Kurde koji se protiv islamista na severu Iraka.