Evropsko-grčke finansijske muke bez kraja: Grčka između EU i Rusije

Bild 1 vergrößern +

Vladimir Putin i Aleksis Cipras

Nakon što su propali pregovori oko daljeg postupka vraćanja duga Grčke poveriocima, pre svega Međunarodnom monetarnom fondu, među građanima Grčke se razvila bojazan da bi na kraju njihova zemlja zaista mogla pasti pod stečaj. Mnogi su zato pohrlili na bankomate kako bi sa svojih računa podigli ušteđevinu što je dovelo do bojazni da bi grčke banke mogle ostati bez novca. To bi imalo dalekosežne posledice, pre svega po najvažniju grčku privrednu granu - turizam. Tada je, kako javljaju mediji, Evropska centralna banka (ECB) uskočila u pomoć pozajmicama. Količina novca koji je ECB doznačio grčkim bankama nije poznata, ali u finansijskim krugovi se govori o tri milijarde evra. Time je pritisak na grčke banke, barem što se tiče predstojećeg vikenda, smanjen.

Ali to je ipak samo privremeno rešenje, glavnog dogovora oko toga kako dalje još uvek nema. Za ponedeljak je najavljen vanredni sastanak predsednika država i vlada članica eurozone. Krajem mjeseca Grčkoj preti bankrot a EU je najavila da će dalju finansijsku pomoć Grčkoj odobriti samo ako se postigne dogovor oko reformi u toj zemlji.

Baš u vreme neuspešnih pregovora evropskih ministara finansija i pripreme kriznog samita u Briselu, Cipras se iznenada pojavio u Moskvi. Ta nenajavljena poseta, samo 12 dana pre isteka roka za isplatu duga evropskim kreditorima, podstakla je spekulacije da će Grčka zatražiti od Rusije kreditnu pomoć. Netom pre sastanka Ciprasa i Putina, dve zemlje potpisuju sporazum o izgradnji ruskog gasovoda u Grčkoj koji će finansirati Rusija. Danas su na Medjunarodnom ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu ministri energetike Panjotis Lafazanis i Aleksandar Novak potpisali memorandum o saradnji kojim je predvidjeno formiranje zajedničke kompanije sa jednakim grčkim i ruskim udelom u izgradnji gasovoda u periodu od 2016. i 2019. godine, nazvan Južnoevropski gasovod. Bez obzira da li će u koferu poneti ruski novac u Atinu kako bi se namirili krediti, ovaj sporazum o gasovodu je zlata vredan. Kritičarima iz EU koji njegovu posetu Putinu ocenjuju kao provokaciju, Cipras je poručio: „Naravno da znam da se mnogi pitaju – zašto sam ja ovde a ne na pregovorima u Briselu? Ovde sam jer mislim da jedna država koja sve snage ulaže kako bi imala uspeha i koja sa mnogim zemljama održava dobre kontakte, igra jednu uzornu ulogu u svim procesima.“

U koferu Ciprasa nema čekova za otplatu kredita ali Rusija je stavila do znanja i da je spremna da razmotri odobravanje finansijske pomoći Grčkoj. Sam dogovor o izgradnji gasovoda kroz Grčku za obe zemlje je vrlo značajan. Ruski ministar energetike Novak izrazio je veliko zadovoljstvo jer taj gasovod „omogućava Rusiji da nastavi planove i projekte u okviru gasovoda Turski tok koji prolazi preko Crnog mora i Turske i izgradnje skladišta u Turskoj. Grčka strana, koja učestvuje sa 50 odsto novca, uzela je zajam kod ruske banke Vnešekonobank, rekao je grčki ministar Lafanzanis a ukupni troškovi izgradnje gasovoda iznose dve milijarde evra. Gasovod koji ide iz Rusije preko Turske do Grčke znači da će se u grčke kase samo od taksi za tranzit slivati na stotine miliona evra. Ovaj projekat predstavlja "kost u grlu" Zapadu, upozoravaju analitičari. Za Brisel je neprijatno da gleda kako se Atina približava Moskvi, dok raste zabrinutost zbog mogućnosti izlaska Grčke iz zone evra. Projekt je izazov i za Vašington koji se protivi povećanju ruskih kapaciteta za isporuku gasa na evropsko tržište. Podsećanja radi, Rusija je pred kraj prošle godina obustavila projekat Južni tok i umesto njega najavila izgradnju gasovoda Turski tok. Sporazum o gasovodu Grčke sa Rusijom, Vladimir Putin ležerno ocenjuje kao znak da njegova zemlja, uprkos sankcijama i ledenim odnosima za Briselom, nastavlja privrednu saradnju za zemljama Unije: „Rusija je otvorena prema svetu, za privrednu, naučnu i humanitarnu saradnju, za kontakte sa predstavnicima iz civilnog društva i za poslovni svet.“

Ruski predsednik Putin može da trlja ruke od zadovoljstva što je ugostio grčkog premijera Ciprasa na medjunarodnom privrednom forumu i što Rusija, kad je reč o snabdevanju gasom, proširuje delatnost i sklapa ugovore. Uprkos sankcijama i krizi, Rusi, Evropejci i Severnoamerikanci sklapaju poslove. Pre ovog rusko-grčkog dogovora o gasovodu preko Turske kroz jednu evropsku zemlju, ali kojim će elegantno biti zaobidjena Ukrajina - ruski gigant Gasprom objavio je dogovore kojima će biti udvostručeni kapaciteti ruskog plina ka Nemačkoj. Sa partnerima iz zapadne Evrope dogovoreno je širenje Severnog toka.

Dolazak grčkog premijera u Moskvu trn u oku je i Briselu jer Evropska Unija pokušava da napravi strategiju za nezavisnost od ruskog gasa. Rusija naime, paralelno sa planom gradnje gasovoda preko Grčke nastoji da eliminiše konkurente na tržištu energetika, i da uspe da u posed dobije većinu deonica grčkog operatora gasa DESFA. Grčkoj, pak, podrška Rusije znači možda kao slamka spasa dok grca u dugovima ali koketiranje sa Moskvom neki tumače i kao pokušaj stvaranja pojasa za spasavanje ako ipak bude morala da napusti evrozonu.