Kritika međunarodnoj zajednici: Uskoro o izbeglicama i kod nemačke kancelarke

Bild 1 vergrößern +

Svet nema rešenje za ogromne izbegličke probleme. - Ilustracija: Sirijske izbeglice na turskoj granici

Humanitarna organizacija Amnesti internešenel oštro je osudila ponašanje međunarodne zajednice kada je o rešavanju problema izbeglica reč. „Od Adnamanskih ostrva ispred obala Burme do Sredozemlja ljudi umiru pokušavajući da nađu sigurno utočište", izjavio je generalni direktor organizacije Salil Šeti podnoseći najnoviji izveštaj o položaju izbeglica. "Izbeglička kriza je jedan od najvećih izazova 21. veka, ali je međunarodna zajednica sramno zakazala i milioni izbeglica osuđeni su na nepodnošljive životne uslove", dodao je Šeti.

Reč je o svetskom problemu koji je moguće rešiti samo ako vlade budu tešnje sarađivale, rekao je generalni direktor Amnesti internešenel koja zahteva usvajanje "globalne strategije" za njegovo rešavanje. Šeti tako predlaže da se osnuje fond za pomoć izbeglicama i pokaže veća spremnost za njihovo prihvatanje. Posebno je težak položaj četiri miliona sirijskih izbeglica - 95 odsto ih živi u susednim zemljama: Turskoj, Libanu, Jordanu, Iraku i Egiptu. Amnesti zahteva veću solidarnost međunarodne zajednice sa tim državama, a Šeti kaže: "Nijedna zemlja ne sme biti prepuštena sama sebi suočena sa humanitarnom katastrofom tih razmera samo zato što se igrom slučaja graniči sa državom u kojoj se vodi rat".

O izbeglicama će biti reči i u Nemačkoj, u četvrtak na sastanku predsednika vlada saveznih zemalja sa kancelarkom Angelom Merkel. Predstavnici Bavarske zatražiće na sastanku oštriji stav prema izbeglicama sa Balkana. Na današnjoj konferenciji za novinare u Minhenu bavarski premijer Horst Zehofer i ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman zatražili su da savezna vlada podrži predlog da se i Albanija, Kosovo i Crna Gora svrstaju u sigurne zemlje porekla. Trebalo bi omogućiti i dalje smanjivanje pomoći osobama koje dolaze iz takvih zemalja i čiji zahtevi za azil su očigledno nezasnovani. Bavarska se protivi i da se uvede specijalni status boravka za one čiji zahtev za azil je odbijen, a oni se školuju za određena zanimanja. Na taj način samo bi se podstakao dolazak u Nemačku osoba koje nemaju pravo na azil, izjavio je Herman.

Bavarska traži od savezne vlade i da se u većoj meri uključi u obezbeđivanje smeštaja za izbeglice i u tu svrhu obezbedi najmanje dve milijarde evra. Zehofer kaže da je važno da se do jeseni postigne dogovor o strukturalnim promenama. "Ako budemo samo delili novac sastajaćemo se svaka tri meseca i poručivati kancelarki: nema dovoljno novca", upozorava bavarski premijer i dodaje da su strukturalne promene važne i kako bi se sačuvala podrška građana. Zbog toga, Berlin bi u Evropskoj uniji trebalo da se zalaže za ponovno uvođenje viza za građane Albanije, Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH, dodaje bavarski ministar unutrašnjih poslova Herman.

Međutim, Zehofer je odbacio predlog bavarskog ministra finansija Markusa Zedera da Nemačka istupi iz Šengenskog sporazuma. I vladin predstavnik za štampu Štefen Zajbert izjavio je na konferenciji za novinare u Berlinu da je savezna vlada odlučno protiv predloga iz nekih od saveznih zemalja da se ponovo uvede kontrola na granicama.

Naime, tokom sastanka na vrhu Grupe 7 u Bavarskoj bila je uvedena pojačana kontrola od 26. maja do 15. juna. Tom prilikom uhapšene su hiljade izbeglica i ilegalnih useljenika što je navelo predstavike nekoliko saveznih zemalja da zatraže ponovno uvođenje granične kontrole. Nasuprot takvim zahtevima, udruženje poslodavaca Rajnland-Pfalca i tamošnji sindikati zahtevaju da se izbeglicama omogući zapošljavanje već posle mesec dana boravka u Nemačkoj, a ne posle tri meseca kao sto zakon nalaže.