Izbeglička kriza: Neophodna zajednička lista zemalja sigurnog porekla

Bild 1 vergrößern +

U intervjuu za prvi program nemačke televizije ARD, ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezjer još jednom je ponovio zahtev o postizanju jedinstvenog stava zemalja EU, o tome koje zemlje treba označiti kao zemlje sigurnog porekla. Do sada je svaka zemlja članica EU definiciju sigurne zemlje sama za sebe donosila, posebno kada je reč o balkanskim zemljama. Nemačka je, da podsetimo, krajem prošle godine u zemlje sigurnog porekla svrstala Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Srbiju. Nemačka vlada sada razmatra da se lista proširi sa Albanijom, Kosovom i Crnom Gorom.

I predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker zahteva od zemalja članica EU da postignu dogovor i izrade zajedničku listu zemalja sigurnog porekla. „Bilo bi nelogično da zemlje EU balkanskim zemljama dodele status kanditata za članstvo u EU, a da ih istovremeno ne ocene kao sigurne, kazao je Junker za list „Welt“.

U intervjuu za list Handelsblatt premijer Crne Gore Milo Đukanović je rekao da Crna Gora sebe vidi kao zemlju sigurnog porekla. „Danas se nalazimo pred pragom NATO i takođe smo na dinamičnom putu ka članstvu u EU. Ti procesi sami po sebi podrazumevaju ispunjavanje najviših kriterijuma, reformu sistema i čine zemlju pravno i u svakom drugom pogledu sigurnom“, rekao je premijer Đukanović za list Handelsblatt.

Berlinski senator za unutrašnje poslove, demohriščanin Frank Henkel traži da se, kada je reč o sigurnim zemlja, poveća pritisak na koalicionog partnera SPD. Henkel zahteva da se i Kosovo, Crna Gora i Albanija proglase za zemlje sigurnog porekla i dodao da je kvota priznavanja zahteva za azil za građane balkanskih zemalja tek nešto viša od nula procenata.

I dok političari još uvek razmatraju kako da reše izbegličku krizu kakva u poslednjih pedeset godina nije viđena, brojni volonteri i građani nastoje da pomognu koliko mogu izbeglicama koje u sve većem broju dolaze u Nemačku, a kojih bi do kraja godine, prema novim procenama savezne vlade moglo da bude i do 800.000.

Istovremeno, nastavljaju se i napadi ekstremnih desničara u Nemačkoj na izbeglička prihvatilista. Proteklog vikenda poprište sukoba bilo je u mestu Hajdenau, u blizini Drezdena, gde pripadnici snaga bezbednosti, dve noći nisu bili u stanju da se izbore sa ekstremnim desničarima koji su uzvikujući parole mržnje kamenicama napadali zgradu u koju su smeštene izbeglice. U napadima je povređeno na desetine policajaca i demonstranata, situacija se smirila tek u nedelju uveče.

Prvi predstavnik nemačke vlade koji je posetio Hajdenau, bio je vicekancelar Zigmar Gabriel. Govoreći o izgrednicima iz Hajdenaua, Gabriel je naglasio da „se tim ljudima ne sme ostaviti ni milimetar prostora“.