Stogodišnjica masakra nad Jermenima: Berlin smatra da je reč o genocidu

Bild 1 vergrößern +

Svetski lideri i predstavnici zemalja regije u Memorijalnom kompleksu "Cicernakaberd" u Jerevanu

Erdogan je potomcima žrtava masakra poručio da deli njihov bol i da je njegovo srce otvoreno za unuke osmanskih Jermena na čitavom svetu. Ali je i izbegao da masakr nad Jermenima nazove genocidom, što čini sve više zemalja. U Jerevanu je održana komemorativna svečanost kojoj su prisustvovali visoki međunarodni gosti. Komemoracija je održana i u Istanbulu.

U Nemačkoj je pojam „genocid“ u vezi sa ovim zločinom bio problematičan. To se promenilo - nemačka kancelarka Angela Merkel sada tu reč izgovara i čak se o tome usaglasila sa nemačkim predsednikom Joahimom Gaukom.

Mnogo je bilo razloga za verbalnu uzdržanost. Socijaldemokratska stranka, koja je tradicionalno duboko ukorenjena u turskom imigrantskom miljeu Nemačke, bojala se da će izgubiti mnogo glasova birača ukoliko bi Nemačka prešla na zvaničan stav da je u pitanju genocid, mada je on među istoričarima širom sveta pod tim imenom nesporan. U više od 20 država genocid nad Jermenima je zvanično priznat – među njima su Francuska i Švajcarska.

Što se tiče zvaničnog Berlina, on je dugo uspevao da izvrda temu. Nije želo da sa NATO-partnerom Turskom pokvari odnose. Isto je važilo i za odnose sa više od dva miliona Turaka koji žive u Nemačkoj. Dodatna stvar jeste i nemačka uloga u jermenskoj katastrofi – ona koja bi mogla za sobom da povuče i plaćanje odštete.

Krajem aprila 1915. godine u čitavoj Anadoliji odvijala se akcija „premeštaj“. Taj termin iz sveta službenika i upravitelja, namerno izabran da zvuči bezazleno, nije značio ništa drugo nego deportaciju. Jermenski intelektualci, političari i predstavnici duhovnog života sistematski su deportovani iz glavnog grada Konstantinopolja u Anadoliju i tamo su ubijani.Kao osnova za to, važio je zakon koji je donesen tek naknadno i to 27. maja 1915. godine. Kao izgovor je izneta tvrdnja da Jermeni širom zemlje planiraju pobunu. „Nova naselja“ predviđena za Jermene bila su u pustinjama Sirije i Mesopotamije – divlji predeli bez ikakve osnove za život.

Nemci su bili važan saveznik Osmanlijskog carstva, kojem su slali naoružanje, vojne eksperte, pre svega zbog sopstvenih interesa na Bosforu. Izgradnja bagdadske železnice, projekat koji je tada bio od takvog značaja kao što je to bio let Apola u svemir za Amerikance šezdesetih godina, služio je kao ključ u borbi protiv Britanaca na Orijentu. Preko brojnih konzulata u Osmanlijskom carstvu, Berlin je informisan o svim detaljima jermenskih marševa smrti. To potvrđuju dokumenti. Među jednim od brojnih pisama upućenih kancelaru, u kojem su opisana ubistva koja čine turski saveznici, Betman-Holveg je napisao: „Naš jedini cilj jeste da Tursku do kraja rata održimo na našoj strani, bez obzira na to da li će Jermeni biti uništeni ili ne.“

Nemačka politika se sa tim istorijskim nasleđem suočila i razrešila ga danas u Bundestagu. Predsednik parlamenta Norbert Lamert je rekao jasno i glasno: "To što se desilo u Osmanskom carstvu usred Prvog svetskog rata, pred očima svetske javnosti, bio je genocid."

I predsednik Nemačke Joahim Gauk je održao govor u kome je naglasio: "U ovom slučaju mi Nemci se moramo još jednom suočiti sa istorijom kada se radi o saodgovornosti - ili čak delu krivice - za genocid nad Jermenima. Nemačka vojska je učestvovala u planiranju i sprovođenju deportacija. Indicije nemačkih posmatrača i diplomata koji su postupku protiv Jermena prepoznali baš volju za uništenjem – bile su ignorisane. Jer, Nemačko carstvo nije htelo da ugrozi odnose sa osmanskim saveznicima."

Predstavnici turske zajednice u Nemačkoj su protiv termina genocid. Oni prenose da ni istoričari nisu složni u oceni događaja sa početka prošlog veka. Ali Solumnezulu iz udruženja „Dijalog i mir“ kaže da postoji značajan broj ne-turskih, pa čak i jermenskih, dokumenata, koji protivreče tvrdnjama da je ondašnja turska armija želela da namerno uništi turske Jermene. Što se tiče stava Joahima Gauka, Solumnezulu kaže: „Kada nemački predsednik govori o genocidu, on prekoračuje svoja ovlašćenja. On nema ovlašćenje da se ponaša kao sud. Radi se o pravnom pojmu, o krivičnom delu, i samo sud ima pravo i ovlašćenje da sudi o tome.“

Inače, Bela kuća je juče pozvala na "potpuno, iskreno i pravedno" priznavanje masakra nad nekoliko stotina hiljada Jermena 1915. godine, ali nije upotrebila reč "genocid". "Već šest godina, od kako je Obama predsednik, zajedno razmatramo to pitanje i složili smo se da to prepustimo istoričarima, a ne političkom rukovodstvu", rekao je Erdogan ne krijući zadovoljstvo zbog toga što moćni saveznik ne upotrebljava pomenutu reč.