Lobiranje u EU: Skriveni uticaj, privilegovani pristup

Bild 1 vergrößern +

Biljana Borzan, zastupnica Evropskog parlamenta iz Hrvatske

Evropski parlament ima 751poslanika koji zastupaju 507 miliona gradjana iz 28 zemalja članica EU. U 33 generalne direkcije Evropske komisije radi 13.500 funkcionera i službenika. Ali, samo u Briselu deluje više od 30.000 lobista koji nastoje da utiču na donošenje odluka i proces usvajanja zakona. Biljana Borzan, zastupnica je Evropskog parlamenta iz Hrvatske, u poslaničkoj grupi Progresivni savez socijaldemokrata. Članica je Odbora za čovekovu okolinu, zdravstvo i bezbednost hrane - sve oblasti i te kako na „viziru“ lobista. Kaže da je „ovisno o tome koja tema je na dnevnom redu, razmeran tome i pritisak lobista“: „Što se mene tiče je taj pritisak bio dosta jak kada je na dnevnom redu bila tzv. duhanska direktiva, jer znamo da je duhanska industrija izuzetno moćna, ima dosta novaca i može si priuštiti lobiste“

Zaštita od negativnih posedica lobiranja

Lobiranje je, slaže se i Transparency International, sastavni deo svake zdrave demokratije. Ali, samo ako je reč o pravno precizno regulisanom lobiranju. U istraživanju “Lobiranje u Evropi: skriveni uticaj, privilegovani pristup” upozorava se da slabo regulisano lobiranje može potkopati demokratiju u Evropi i traži strožija regulacija. Analizirane su mere zaštite protiv netransparetnog lobiranja u 19 država EU i tri EU-institucije u Briselu. Zaključak nije povoljan: samo dve države, Slovenija i Litvanija, imaju oko polovine nivoa zaštite koju Transparency smatra nužnim da bi mogao biti sprečen neželjeni uticaj lobista. Nemačka, Italija, Španija i Portugal imaju manje od 25 posto potrebne zaštite od nepovoljnog uticaja lobista, a Mađarska i Kipar samo 14 odsto. Hrvatska nije uključena u istraživanje, ali u Evropskom parlamentu su poslanici hrvatskih stranaka, kao i svi drugi, svakodnevno suočeni sa aktivnostima lobista. Zastupnica Borzan ukazuje da se bavi “osjetljivim segmentom, zdravstvom, gde je farmaceutska industrija dosta jaka i utjecajna“ te da su „i pokušaji kontaktiranja lobista svakodnevni“: „Medjutim ja sam se opredijelila da razgovaram sa udrugama pacijenata, kod njih nije primaran profit, nego interes pacijenta”.

Pooštrena pravila u Briselu

Transparency je podsetio da su poslednjih godina evropski političari doneli teške ekonomske odluke sa velikim posledicama, te da zato “građani moraju znati da oni koji donose odluke deluju u javnom interesu, a ne u interesu nekolicine odabranih”. Evropska komisija i Evropski parlament imaju registar transparentnosti sa informacijama o lobiranju u EU. Novi predsednik Komisije Jean-Claude Juncker pooštrio je pravila – komesarima i direktorima direkcija je ne samo naložio da objavljuju kada se sastaju sa predstavnicima interesnih grupa, već im je zabranio kontakte sa lobistima koji nisu registrovani.

Junckerov prethodnik Jose Manuel Barroso je smenio komesara sa Malte Johna Dallija zbog optužbi da ga je korumpirao lobi duvanske industrije. Bivši poslanik Evropskog parlamenta, nekada šef diplomatije Slovenije Zoran Thaler je 2011. ne samo podneo ostavku zbog optužbi za korupciju, već je prošle godine osudjen i na zatvorsku kaznu. Novinari britanskog Sunday Times koji su se predstavili kao lobisti njemu su obećali raskošnu naknadu ako u ime izmišljene kompanije podnese amandmane na zakonske predloge Evropskog parlamenta.

Lobiste manje zanimaju nacionalni parlamenti

Zastupnica Biljana Borzan kaže da ona i njene kolege iz Progresivne alijanse socijaldemokrata često razgovaraju o problemu lobiranja u parlamentu, svesni koliko se lako može ugroziti poslanički rad ili ugled staviti na kocku: „Mi o tome često razgovaramo upozoravajući jedni druge da pazimo, jer je bilo situacija gdje su ljudi, možda i ne sa lošom namjerom, sjeli sa odredjenim lobistima za stol, a onda bili često u medijima na stubu srama jer su uopće sa njima razgovarali“.

Kako gospodja Borzan ima zastupničko iskustvo i iz hrvatskog Sabora, zapitana da uporedi pritiske lobiste na poslanike evropskog i nacionalnog parlamenta, ona kaže da su na evropskom nivou oni neuporedivo veći i objašnjava zašto: „Zakon koji udje u hrvatski Sabor, a pretpostavljam da je tako i drugim nacionalnim parlamentima, tako kako ga je vlada predložila i izadje. Kod Evropskog parlamenta je bitna razlika da ono što Komisija predloži u dobrom dijelu se u parlamentu izmjeni, što znači da parlamentarci svojim utjecajem imaju mnogo veću moć i na njih se lobistima mnogo više isplati utjecati“.