Presuda nemačkog Ustavnog suda: Nastavnicama islamske veroispovesti ne može se paušalno zabraniti nošenje marame u školi

Bild 1 vergrößern +

Motiv sa rasprave u Saveznom Ustavnom sudu

Sve je počelo tužbama dve nastavnice-muslimanke iz Severne Rajne Vestfalije. Njima je u školama na osnovu zakona ove savezne zemlje bilo zabranjeno da nose marame, obratile su se sudovima za radno pravo koji su odbacili njihove tužbe, tako da im je preostao jedino Ustavni sud. Tu, su, kao što se vidi iz odluke suda, bile srećnije ruke.

Prema mišljenju sudija iz Karlsruea, država ne sme nastavnicama islamske veroispovesti paušalno i preventivno da zabranjuje nošenje marame u školi. Ubuduće, za zabranu moraju da postoje konkretni razlozi - recimo, ugrožavanje mirnog suživota u školi. Presuda pogadja osam saveznih zemalja u kojima je zabranjeno nošenje marame, medju njima je i Severna Rajna - Vestfalija. Osim toga, ova zemlja moraće iz zakona o školama da izbriše odredbu prema kojoj primat imaju hrišćanske vrednosti i hrišćanska tradicija. Time su druge veroispovesti u neravnopravnom položaju i zato je odredba ništavna, smatraju sudije Ustavnog suda.

Prema njihovom mišljenju, zabrana nošenja marame bila bi opravdana u slučaju da zbog toga postoji konkretna opasnost po miran suživot u školi ili neutralnost države. Samo apstraktna opasnost nije dovoljan razlog za zabranu. Konkretna opasnost postojala bi ako bi nošenje marame dovelo do većih sukoba i potresa u nekoj školi. Predstavnik suda Bernd Oderfor o odluci da se dozvoli nošenje marame je rekao „da to samo po sebi ne ugrožava prava učenica i učenika i ne znači da država tu veru automatski prihvata kao svoju".

Što se dve pomenute nastavnice iz Severne Rajne - Vestfalije tiče, sud smatra da zabrana bitno narušava njihovu versku slobodu, da su obe ubedljivo pokazale da narušava integritet njihove ličnosti, i da time što nose maramu ne ugrožavaju versku slobodu učenika i roditelja. To bi bio slučaj samo ako bi u nastavi vrbovale za islam.

Ministarka prosvete ove savezne zemlje Silvija Lerman iz stranke Zeleni je izjavila „da je zadovoljna, jer smatra da se odlukom vodi računa o promenjenim društvenim okolnostima i o tome da u društvu postoji više religija, a jedna od njih je i islam“.

Za sada, odluku je kritikovao predsednik organizacije nastavnika Udo Bekman koji smatra da će samo porasti pritisak na učenice muslimanke da suprotno njihovoj želji nose maramu. Medjutim, stručnjak Zelenih za unutrašnju politiku Folker Bek smatra da je ovo bio, citiramo, dobar dan za slobodu veroispovesti, jer je vrhovni sud u zemlji jasno pokazao da se Nemačka ne zasniva na nekoj odredjenoj religiji, nego na slobodi veroispovesti i jednakosti pred zakonom.

I Centralni savez muslimana u Nemačkoj pozitivno je ocenio odluku Karsruea, a njegova predstavnica Nurhan Sojkan izrazila je nadu da će "ova pozitivna poruka biti brzo prihvaćena u društvu". U muslimanskom udruženju Ditib smatraju da je odluka Karlsruea "prekretnica" kada je reč o ravnopravnosti muslimana i verskim slobodama i da su na taj način izjave o tome da islam pripada Nemačkoj ispunjene konkretnim sadržajem.

Najzad, u Biskupskoj konferenciji takodje pozitivno ocenjuju odluku Ustavnog suda i smatraju da je to poruka kojom se odlučno podržava sloboda veroispovesti.