Angela Merkel upozorava: Izbeglička kriza ugrožava mir na Balkanu

Bild 1 vergrößern +

Angela Merkel se na skupu o budućnosti CDU-a u Darmštatu ponovo odlučno suprotstavila zatvaranju granica

Preko Egeja, iz Turske do nekog od obližnjih grčkih ostrva, prošlog meseca doplovilo je više od 210 hiljada izbeglica, nešto više od osam hiljada stiglo je mnogo opasnijim putem - iz severne Afrike do Sicilije ili Lampeduze. Gotovo sve grčke izbeglice, da ih tako nazovemo, nastavljaju put preko zapadnog Balkana u pravcu Austrije, Nemačke i Švedske.

Suočen sa ogromnim brojem izbeglica Berlin pokušava, koliko je moguće, da reguliše i smanji njihov priliv, ali se kancelarka Angela Merkel - sinoć na jednom skupu CDU u Darmštatu - ponovo odlučno suprotstavila zatvaranju granica. Naime, zatvaranje granica, upozorila je kancelarka, moglo bi da dovede do oružanih sukoba na Balkanu. Na zapadnom Balkanu već danas je u toj meri zategnuta situacija da je nedavno sazvala konferenciju predstavnika zemalja duž balkanske rute, jer - kako je rekla - ne želi da tamo ponovo dođe do sukoba. Angela Merkel je dodala da ne bi da sve boji u crno, ali svađe prerastu u nasilje brže nego što se misli, a onda bi mogao da usledi razvoj događaja kakav niko ne želi.

Mađarska ograda dovela je do toga da su ljudi krenuli dalje na zapad preko Hrvatske, Slovenije ili Rumunije, a ako bi bila podignuta ograda na nemačko-austrijskoj granici izbeglice bi potražile neki drugi put kako bi stigle do Nemačke. Zato, zadatak Savezne Republike jeste da se kao velika zemlja izbori za solidarno rešenje izbegličke krize rekla je Angela Merkel i zaključila: "I dalje ću se zalagati da u Evropi stvorimo stalni mehanizam preraspodele izbeglica pri čemu bi svako dao svoj doprinos sistemu".

Istina, nisu problem samo sporovi u Evropskoj uniji, spore se i u velikoj koaliciji, pa i same stranke Unije. Na sastanku čelnika velike koalicije u nedelju nije nađeno rešenje za problem - tranzitne zone na granici, za šta je pre svega CSU, ili prihvatni centri u celoj zemlji, za šta je SPD, ali je posle toga bar u Uniji postignut nekakav dogovor. Angela Merkel i Horst Zehofer na poslepodnevnoj sednici parlamentarne frakcije stranaka Unije objasnili su za šta se zalažu - za uspostavljanje tranzitnih zona, ograničenje mogućnosti spajanja porodica i ubrzano vraćanje izbeglica koje nemaju pravo na azil, uključujući i one iz Avganistana. Ostaje još da se o tranzitnim centrima u četvrtak dogovore sa šefom SPD Zigmarom Gabrijelom, za čiju stranku su te zone nešto kao veliki zatvori.

Inače, opšte je mišljenje da će izbeglice, uglavnom mladi ljudi, dobro doći nemačkoj privredi, ali i njoj je dosta natezanja političara. Tako je Ulrih Grilo, predsednik udruženja industrije, BDI, izjavio za ARD: "Velika koalicija ima i veliku odgovornost, ona ne može dopustiti međusobne sporove, ne može voditi predizbornu borbu, sada mora da se deluje, da se uhvati u koštac sa problemima i da se oni rešavaju".

Grilo je potvrdio da je u industriji oko 600 hiljada slobodnih radnih mesta, ali i upozorio: "Političari moraju da stvore okvirne uslove, nemački jezik ne može da se izmoli sa neba, mora da se uči i mora da se organizuje nastava. Moramo imati i sigurnost u planiranju - ako nekoga podučavamo da znamo i da će ostati", rekao je predsednik BDI Ulrih Grilo.