Migranti i „etno-mediji“: Doprinos boljem životnom osećaju useljenika

Bild 1 vergrößern +

Prof. Dr. Horst Pöttker

Još početkom ove decenije su istraživanja pokazala da useljenici, doduše različito zavisno od godina starosti, obrazovanja, zemlje porekla i znanja nemačkog, različito koriste medije. Kada je reč o radio i TV-programima, tri četvrtine odraslih migranata koristi medije na nemačkom, oko 45 odsto uz njih i one na maternjem jeziku. Opasnost od medijskog paralelnog društva se sada retko pominje. Profesor Horst Pöttker, član Saveta za migraciju, do 2013. šef katedre za teoriju i praksu novinarstva Tehničkog univerziteta u Dortmundu, uvaženi je stručnjak za temu „Mediji i integracija“. U razgovoru za Radio Forum kaže da ne strahuje od medija na maternjim jezicima ili, kako ih neki zovu, od etno-medija“:„Ne verujem da oni automatski vode u medijski geto ili u paralelno društvo. Uveren sam da svaki čovek ima pravo da povremeno komunicira na svom maternjem jeziku, ili da i prakticira kulturu u kojoj je socijaliziran.“

Nužno više novinara migranatskog porekla

I više od toga, profesor Pöttker smatra da mediji na maternjam jeziku imaju značajnu ulogu u, kako je naziva, „interkulturalnoj integraciji“, jer „doprinose tome da se migranti u Nemačkoj dobro osećaju, što je pretpostavka za integraciju: “Ljudi koji se kod nas ne osećaju dobro neće želeti da ostanu ovde i neće sebe smatrati delom ovog društva, a to je ono što razumemo pod integracijom”.

Mediji doprinose integraciji migranata, ali pitanje je da li utiču i na održavanje predrasuda i stereotipa o useljenicima. Profesor Pöttker smatra da tu dimenziju ne treba preterano stavljati u prvi plan, jer mediji često podstiču stvaranje nepovoljne slike o drugim socijalnim ili profesionalnim grupama, uzmimo bankere ili političare. Odgovornost medija profesor Pöttker vidi drugde: „Nemačko društvo dugo uopšte nije primilo k znanju da je useljeničko društvo. Zapravo je ono to još od pedesetih, šezdesetih godina ali je dugo nedostajalo samopoimanje društva kao useljeničkg. Tu su mediji doprineli time što su u suštini to dugo zanemarivali.“

Sada u Nemačkoj, kako u politici tako i načelno u javnosti postoji slaganje o tome da Nemačka jeste useljenička zemlja. Potrebno je i očekuje se dalje useljavanje iz Evrope i sveta. Izazov za medije jeste, smatra professor Pöttker, “u tome da ima premalo migranata koji su novinari ili stoje iza kamere”, a “nama je potrebna njihova perspektiva, njihovo gledanje na zbivanja koja se tiču svih, nije dovoljno da se samo bavimo temom useljavanje.”

Pionirski rad Radio Foruma i Funkhausa Evropa

Horst Pöttker ukazuje da pozitivnu ulogu imaju ne samo programi na javnim servisima, već i oni privatni. Pri tome kada je reč o medijima, o programima na jezicima useljeničkih grupa, nije važno samo da korisnici imaju priliku da čuju maternji jezik ili muziku iz zemlje iz koje potiču. On navodi da je značajno da ti mediji “izveštavaju o nemačkom društvu, o šansama koje postoje za učešće u političkom životu, u zdravstvenom sistemu, u kulturi”.

Reči hvale profesor Pöttker ima načelno za programe na jezicima useljeničkih grupa, i posebno za Funkhaus Europu i emisiju Radio Forum, tj. ranije programe na jezicima na kojima se emituje i naša emisija danas: “Može se reći da su oni imali na neki način pionirsku ulogu i da je to bilo dalekovido. Moram da ih pohvalim, to je svakako pomoglo tome da Nemačka u poslednjih desetak-petnaest godina sebe shvata kao useljeničku zemlju. Funkhaus Evropa i ova emisija su svakako tome doprineli”.