Saslušanje u Ustavnom sudu početkom marta : Bundesrat korak bliže zabrani NPD

Bild 1 vergrößern +

Zgrada Ustavnog suda Nemačke u Karlsrueu

Od 1. do 3. marta vrhovne ustavne sudije će razmatrati argumente za tvrdnje da NPD ruši ustavni poredak te da li shodno tome ova stranka mora da bude zabranjena. Odluka da se postupak otvori doneta je posle provere dokaza koji su podneti u pred-postupnoj fazi. Sudije su odlučivale da li se zahtev doma zastupnika saveznih zemalja uopšte može primiti u razmatranje odnosno da li je dovoljno obrazložen. Pozitivna ocena u pred-postuku smatra se prvim signalom da sam zahtev za zabranu ima dobrih izgleda na uspeh. Bundesrat svoj zahtev obrazlaže tvrdnjom da je NPD protivustavna organizacija koja želi u celini da sruši slobodan demokratski poredak.

Predlog za zabranu partije savezne zemlje su podnele u decembru 2013. Ove godine u avgustu sud ih je pozvao da svoju argumentaciju podupru sveobuhvatnijim materijalom koji bi dokazao navodno agresivno i antidemokratsko delovanje ove ekstremno desničarske stranke. Sud je tražio i dodatne dokaze da su bezbednosne službe povukle sve svoje dosadašnje agente iz redova NPD. Komentarišući novu podnetu dokumentaciju, u kojoj se navodi i da NPD seje strah među na lokalnom nivou, ministar unutrašnjih poslova pokrajine Meklenburg Donja Pomeranija, Lorenc Kafije, političar Hrišćansko-demokratske unije, izjavio je za Nemački Radio iz Berlina: „Smatram da su napadi na domove za prihvat osoba koje traže azil, ali i zastrašivanje komunalnih političara ili napadi na političare u opštinama, sve češće pokazivali kakvim sredstvima NPD pokušava da stvori atmosferu straha. Zbog toga smo tokom leta ali i poslednjih sedmica dostavljali dodatni materijal koji pokazuje da zahtev za zabranu ove partije jeste ispravan.“

Svi ministri unutrašnjih poslova saveznih zemalja izrazili su zadovoljstvo odlukom suda dok su i drugi političari hrićanskih-demokrata, socijaldemokrata i levice izrazili nadu da će postupak pred Saveznim ustavnim sudom sada biti uspešan.

Nemačke savezne zemlje su već jednom, 2003. godine, pokušale da zabrane NPD ali nisu uspele iz formalnih trazloga. Ispostavilo se, naime, da je savezna služba za zaštitu ustava u to vreme tajno zavrbovala neke od najviših zvaničnika stranke kao svoje agente pa je delovalo kao da je država preko svoje tajne službe kontrolisala delovanje partije koju je gornji dom parlamenta hteo da zabrani. Komentarišući opasnost da zahtev za zabranu NPD i naredne godine propadne iz proceduralnih razloga, zamenica šefa poslačnike grupe Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu, Eva Hegel, u intervjuu za Radio Berlin Brandenburg je ocenila: „To bi bio fatalan signal koji bi samo ojačao NPD koja i onako trenutno jača jer joj debata o izbeglicama i azilu daje vetar u jedra i jer to ekstremno desničarski šovinisti koriste kako bi ohrabreni paradirali ulicama. Zabrana NPD je tim važija, kako bi se poslao jasan signal protiv denisčarskog ekstremizma iako, naravno, samim time ekstremni desničari neće nestati već njima mora da se suprotstavi čitavo društvo.“

Donji dom parlamenta Bundestag i savezna vlada nisu se, inače, pridružili zahtevu gornjeg doma odnosno saveznih pokrajina da NPD bude zabranjena jer smatraju da je akcija Bundesrata dovoljna. Podrška mu je inače stigla i od Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj. Politikolozi, međutim, nisu jednoglasni u oceni šansi na uspeh ovog procesa. Oskar Nidermajer u Berlinu, recimo, smatra da će postupak biti na „staklenim nogama“ jer je NPD naučila da izbegava da određene akcije budu direktno za nju vezane. Hendrik Treger u Lajpcigu međutim vidi dobre šanse na uspeh zbog same činjenice da su ustavne sudije izdvojile tri dana u martu da raspravljaju o zabrani. Sud u Karlsrueu je do sada zabranio samo dve stranke i to obe pre više od pola veka: Socijalističku Carsku Partiju 1952. i Komunističku partiju Nemačke 1956.