Najnovije o avionskoj nesreći: Saopštenja, pretpostavke i reakcije

Bild 1 vergrößern +

Novinari u ulici u kojoj žive roditelji Andreasa Lubica

"U kokpitu je vladala potpuna tišina. Kopilot nije rekao nijednu reč nakon što je pilot izašao iz kabine. Njegovo disanje je bilo mirno tokom svih deset minuta poniranja. Namerno je odbijao da otvori vrata pilotu. Ignorisao je lupanje i pozive preko interfona. Ovo nije nesreća, sve ukazuje na to - u pitanju je nameran čin", rekao je tužilac.

Kopilot je identifikovan kao 28-godišnji Nemac Andreas Lubic, koji je zaposlen u kompaniji dve godine i iza sebe ima 630 sati leta. "Ništa ne ukazuje na to da je u pitanju teroristički akt, ali to je legitimno pitanje", rekao je Robin. Na pitanje o veroispovesti kopilota, tužilac nije želeo da odgovori.

Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, avion je postepeno gubio visinu i pad je trajao više od deset minuta, a putnici do samog kraja nisu bili svesni toga da će letelica udariti u planinu. "Avion je pao pri brzini od 700 kilometara na čas i svi u njemu su odmah poginuli.“ rekao je tužilac.

Misterija oko pada aviona je tako razrešena pričom o samoubistvu kopilota. Neobično je što to nije postavljeno kao teorija i jedna od više mogućnosti o kojima bi tek trebalo da se otvori istraga. Zaključci koje je tužilac izneo doneti su samo na osnovu crne kutije sa audio-rekorderom koji beleži sve što je izgovoreno u pilotskoj kabini. Međutim, postoji i druga crna kutija, takozvani flajt dejta rekorder, a to je memorijska kartica na kojoj je zabeleženo sve što se dešavalo sa komandama aviona – svako ubrzanje, promena visine, promena svakog parametra leta. Juče je objavljeno da je ta crna kutija nestala, odnosno, da je nađeno njeno kućište, ali da memorijska karta nije bila u njemu. Nestala je.

U međuvremenu su se javili stručnjaci – psiholozi, psihijatri i eksperti za depresije i samoubistva, koji listom upozoravaju da je priča o samoubistvu pilota vrlo neobična. Suština njihove skepse je u tome što, kako prenose, samoubice koje usled depresije povlače za sobom u smrt i druge ljude, čine to sa ljudima koje poznaju, na primer sa članovima sopstvene porodice, ali ne i sa nepoznatim osobama; ovakav način samoubistva kao sa avionom „Džerman vingsa“ mogao bi da se zamisli pre u slučaju teške psihoze u kojoj oboleli čuje glasove koji mu govore šta da radi, pri čemu je njegova svest o drugim ljudima isključena.

Ima i stručnjaka koji su kritikovali izveštavanje nemačkih medija o nesreći. Tako je, na primer, profesor žurnalistike Hans Petker izveštavanje o njoj nazvao preteranim, i podsetio da je ono bacilo u zasenak druge važne događaje, kao što je aktuelna kriza u Jemenu. Posebno je kritikovao emotivno izveštavanje o porodicama đaka iz Halterna koji su nastradali u padu aviona, pa i to što su u bulevarskoj štampi objavljivane i privatne fotografije žrtava – „to ide predaleko – zadatak novinara je da informišu a ne da se koriste tuđim emocijama“, rekao je Petker za radio Dojčlandfunk.

Na kraju ne sme da se isključi ni mogućnost kakvu je pomenuo bivši nemački ministar saobraćaja Peter Ramzauer i to sinoć u na televiziji ZDF u emisiji Majbrit Ilner.: „Nije rečeno da je priča francuskog državnog tužioca o proširenom samoubistvu zaista tačna. Kada jedan državni tužilac nešto tvrdi, to ne mora ni u kom slučaju da bude tačno. Presude kasnije često ispadaju sasvim drukčije.“ „Ovde je nešto utvrđeno kao da postoje desetine svedoka o tome.“ Kaže Ramzauer. A znamo da svedoka - nema.