Kolektiv „Teorija koja hoda“ u Kelnu: Film „Socijalna dramaturgija u Jugoslaviji“

Bild 1 vergrößern +

Sa projekcije filma u Kelnu

Film obrađuje interesantnu tematiku: pokret ljudskog tela za vreme socijalizma, prikazan kroz kolektivne skupove kao što su sletovi, parade, radne akcije. Takodje, pokret ljudskog tela je praćen i za vreme tranzicije i kapitalizma, kroz individualne pojave pojedinaca, kao i kroz demonstracije u kojima je masa bila predvođena pojedincem. Dok su šankeri posle projekcije sklapali drvene stolice na kojima je publika prethodno sedela, u jednom od separea, razgovarali smo sa autorkama ovog filma, Bojanom Cvejić, Martom Popivoda i Anom Vujanović. Najpre smo pitali Bojanu Cvejić da li fenomen kolektiva i dalje postoji u bivšim jugoslovenskim republikama, na šta je ona odgovorila da je kolektivizam bila jedna od vrednosti socijalizma koja je nestala. Bojana je nastavila da kolektiv kao modus operandi, kao političko opredeljenje i dalje živi, ali više u nekoj nezavisnoj sceni u nezavisnoj kulturnoj produkciji.

Na jednom mestu u ovom filmu, jedna od autorki, Marta Popivoda, se pita da li su narodi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bili pijani, i ako su bili pijani, da li su bili pijani dok su stvarali Jugoslaviju ili dok su je uništavali. Ona kaže da ona sama zna odgovor na to pitanje, ali da se to pitanje mora postaviti svim narodima bivše Jugoslavije. Marta Popivoda naglašava da je su mnoge ideje koje su nastale u Jugoslaviji, jako relevantne i dan danas. Marta Popivoda takođe kaže da su te ideje politički napredne i da je Jugoslavija bila zemlja koja je bila nadnacionalna i koja je promovisala ideje antifašizma, radničkog samoupravljanja i pokret nesvrstanih.

Kolektiv „Teorija koja hoda“ nije jugonostalgičan pokret, kaže Ana Vujanović, treća autorka filma „Socijalna dramaturgija u Jugoslaviji“. Ona tvrdi da ovaj Kolektiv samo veruje da ima smisla održavati zajedničko nasleđe života u jednoj socijalističkoj zemlji - kroz saradnju sa sličnim kolektivima u zemljama bivše Jugoslavije. Ana Vujanović ističe da svi oni imaju konstantan problem da budu prihvaćeni kao kolektiv a ne kao pojedincii. Ona takođe kaže da se oni sa tim problemom susreću i u Srbiji i u Nemačkoj ali da misli da je taj problem koristan jer im to pomaže da pobede „individualizam egoizma“ kako kaže, te da pojedinac nije centar sveta već da bi trebalo da svojim radom doprinosi svetu i ljudima.

Posle odgledanog filma nameće se utisak da je prelomna tačka prelaska socijalizma u komunizam bila onda kada je pojedinac stavio svoje interese ispred kolektivnih. To je takođe, simbolično na filmu prikazano kroz poslednji održani slet za Dan Mladosti. Na ovom sletu se zvezda petokraka napravljena od ljudskih tela, na kraju rasipa. Tada učesnici sleta svojim telima prave drugu sliku, u čijem sedištu je samo jedna solo-plesačica.

Drugi deo ovog filma koji se zove „Marksističko nasleđe u performansima“ druge grupe autora istog kolektiva bice prikazan 5. maja, takođe na sceni pozorišta “King Georg”, sa početkom u 20 sati.