Veljko Đurović: Biti ratni reporter

Bild 1 vergrößern +

Veljko Đurović

Veljko Đurović se u knjizi: "Profesija ratni reporter" bavi istorijom ovog najopasnijeg segmenta novinarskog posla. Pokriva vreme od početaka ratnog izveštavanja od pre sto šezdeset godina, a pišući o ratovima u poslednjih tridesetak, govori u prvom licu: " Kniga predstavlja istraživački rad i bavi se izveštavanjem od početaka razvoja modernog novinarstva i prvih ratova koji su novinari pratili, a prvi je bio Krimski rat", kaže za WDR Đurović. Priču o izveštavanju iz, kako kaže, tridesetak ratova koje je lično pokrivao, govori u prvom licu.

Tridesetak godina, tridesetak ratova

Karijeru ratnog reportera počeo je hiljadu devetsto osamdeset i druge sa ratnih područja u Centralnoj Americi. Honduras, Salvador, Nikaragva... preko Kambodže, Afrike, Bliskog Istoka. kako kaže: "nažalost naših ratova", pa do Iraka. Tako je izgledao Đurovićev reporterski put. Bio je nekoliko puta ranjavan i privođen, i jedva je preživeo malariju u Ruandi. O svemu priča ležerno, kao da se radi o sasvim običnom, redovnom poslu. Tokom Iračkog rata, međutim, odlučio je da je bilo dosta : " Par puta su me okolnosti opomenule. U trenutku kad sam mislio da sam neranjiv, da mi metak neće ništa, zgrada hotela "Palestina" u Bagdadu, gde smo se nalazili, pogođena je tenkovskom granatom. Poginula su dvojica snimatelja, četvorica su povređena, a ja sam bio samo par soba pored. To sam shvatio kao opomenu i onda sam kovertirao profesiju. U onom trenutku kad sam se zpitao da li je vreme da prekinem, shvatio sam da jeste", kaže Đurović skromno dodajući : "a došli su i mlađi, brži, spretniji i bolji od mene".

Najteže izveštavati sa ratišta u domovini

Veljko Đurović je radio na početku karijere za beogradsku i zagrebačku televiziju, a potom za velike strane televizijske agencije i mreže poput WTN-a, NBC-a i Sky news-a. Za njih je izveštavao i iz, kako kaže, "naših ratova". To mu je, i pored iskustva, dodaje, bilo najteže iz više razloga:" Imao sam malu privilegiju u odnosu na "prave" strane kolege pošto sam znao jezik, mentalitet, geografiju. i prilično sam bolje od njih shvatao šta se događa. U Bosni, na primer, oni su bili zbunjeni zašto jedni napadaju druge, a ne treće, a treći napadaju prve a ne druge i slične stvari... Međutim, ma koliko se ja trudio da, poštujući novinarski kodeks budem po strani, stalno su me na kontrolnim punktovima optuživali da sam "strani plaćenik i domaći izdajnik". Tek kad su videli da su moji snimci i izveštaji korektni i nepristrasni, prihvatili su me i dozvolili mi da radim kao i drugi".

Cyber ratni reporter?

U novije vreme, ratovi se praktično sele u, nazovimo ga, cyber prostor. Vode se iz daljine, džojstikom, sa velikih visina... To, međutim, smatra Đurović, ne menja suštinu posla ratnih reportera, jer oni moraju biti na licu mesta, blizu svega što se u ratu događa i važna su karika u svakom sukobu. "Još posle kraja rusko japanskog rata, hiljadu devetsto četvrte godine, govorilo se da je to kraj ratnog reporterstva. Ispostavilo se, međutim, da to nije bilo tačno", zaključuje Veljko Đurović.