Zdravstvena kartica za izbeglice: Kraćom birokratskom procedurom do uštede

Bild 1 vergrößern +

Predsedavajući Nemačke lekarske komore Frank Ulrich Montgomery smatra da i novi zakon o ubrzavanju postupka za priznavanje azila još nije dovoljan i da su potrebne nove jasne promene. Montgomery nije jedini koji smatra da je potrebna „zdravstvena kartica koja bi bila obavezna za sve izbeglice i koju bi dobijali prilikom prve registracije da bi potom imali pristup regularnom sistemu zdravstvene zaštite“.

Na saveznom nivou za sada se ona ne planira, ali Severna Rajna-Vestfalija je stvorila uslove za njeno uvodjenje od 2016. Opštine nisu obavezne da uvedu karticu, ali one koje to žele da učine od 1. Januara 2016. to je trebalo da prijave pokrajinskim vlastima do prošlog meseca, ali ova mogućnost se može iskoristiti i kasnije. Jedno osiguranje će, kada je reč o ovoj zdravstvenoj kartici, biti nadležno za jednu opštinu, tj. grad čime treba da se smanji upravna procedura.

Kako je na upit našeg programa izjavila predstavnica za štampu Ministarstva za zdravstvo Severne Rajne-Vestfalije Nalan Öztürk, “zanimanje opština je veliko, mnoge su od ministarstva zatražile dodatna objašnjenja koja treba da olakšaju, za uvodjenje kartice nužne, odluke opštinskih veća”. Za sada, kako nam je rečeno, odluka o uvodjenju zdravstvene kartice za izbeglice doneta je u deset od 369 komuna. To su Alsdorf, Bochum, Bonn, Gevelsberg, Monheim, Mülheim an der Ruhr, Oberhausen, Sprockhövel, Wermelskirchen i Düsseldorf. Odluke opštinskih veća donete su u još nekim gradovima, na primer u Kelnu, nedostaju samo formalne odluke o pristupanju ovom sistemu.

U tim gradovima izbeglice od 1.januara mogu ići kod lekara kao i osiguranici zakonskih zdravstvenih osiguranja. Do sada su izbeglice u prvih 15 meseci po dolasku u Nemačku pre svakog odlaska kod lekara morali socijalnom uredu da podnesu zahtev za lečenje. Posle je svaki račun ispostavljen za lečenje morao da bude proveren u opštini. Na zdravstvenu karticu u opštinama u kojima se uvodi imaju pravo sve izbeglice, ali tek pošto su napustili prihvatne centre u kojima se obavlja registracija. Predsednik Lekarske komore Montgomery kaže da “u Nemačkoj pacijenti ne mogu biti različito tretirani bez obzira da li su tražioci azila ili gradjani SR Nemačke”:

Za mnoge se postavlja pitanje da li uvodjenje kartice znači nova opterećenja za komune, dakle za poreske platiše, ili za gradjane koji plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje. U odgovoru Ministarstva za zdravstvo na pitanje našeg programa o tome se ukazuje da kartica znači “manju potrebu za personalom i manju birokratsku proceduru“ kao i da „brže lečenje izbeglica u slučaju bolesti takodje znači i manje troškove“. Izričito se navodi i da „troškovi medicinskog zbrinjavanja izbeglica ni uz korišćenje zdravstvene karte neće biti pokrivani iz sredstava zdravstvenih osiguranja, pa prema tome neće pasti na teret onih koji doprinose plaćaju“. Prema sadašnjem dogovoru, opštine koje se odluče za zdravstvenu karticu, plaćaće osiguranjima paušalni doprinos od 200 evra mesečno po čoveku za potencijalne troškove lečenja i paušal od 10 evra za upravne troškove. Reč je o budžetskim sredstvima koju su opštine i do sada davale za zdravsteno zbrinjavanje izbeglica, pri čemu se sada smanjuju upravni troškovi. Ni sa karticom se neće preuzimati troškove za zubnu protetiku ili zubnu ortopediju, psihoterapiju, preventivne preglede i rehabilitaciju.

Tu valja pogledati iskustva onde gde je kartica već uvedena. U Hamburgu je socijalni ured uštedeo 1,6 milona evra i potrebno je 14 saradnika manje, jer zdravstvena kartica znači da više nema komplikovanih ugovora sa lekarima za lečenje izbeglica i da ne mora svaki račun naknadno da bude proveren. Prema podacima statističkog ureda Severne Rajne-Vestfalije, prošle godine je 10.800 azilanata koristilo usluge zdravstvenog osiguranja – u slučaju akutnih oboljenja, trudnoće ili porodjaja.

Savezna vlada je krajem septembra usvajajući izmene u propisima o postupku za odobravanje azila ponovila da je uvodjenje kartice za izbeglice prepušteno saveznim pokrajinama. Savezno zakonodavstvo daje za to nužne pretpostavke, a troškovi treba da se kreću u okviru zakona o izdacima za zbrinjavanje tražilaca azila. Opozicioni Zeleni su zatražili da se zdravstvena kartica uvede u čitavoj Nemačkoj, za sve izbeglice i tražioce azila, te da se za to godišnje odvoji 490 miliona evra. Pri čemu to svakako nije jedini problem u ovom trenutku dok i dalje veliki broj izbeglica stiže u zemlju. Šef Lekarske komore Montgomery smatra da nema mnogo koristi ako se svi samo ljute na vlasti, već da “svi moramo da se udružimo i savladamo ovaj problem, tako ćemo i uspeti”.