Propao referendum u Skoplju: Politika jača od građanskog aktivizma

Bild 1 vergrößern +

Gradski tržni centar u Skoplju

Gradski tržni centar izgrađen je posle katastrofalnog zemljotresa u Skoplju, 70-ih godina prošlog veka, i za mnoge građane Skoplja ima statusni simbol i budi nostalgiju na neka stara-bolja vremena. U periodu kada je izgrađen, centar je važio za jedan od najvećih i najlepših ne samo u bivšoj Jugoslaviji, nego i u Evropi, a dokaz tome su i brojne arhitektonske nagrade dobijene širom sveta.

Nekoliko građanskih inicijativa i sama opština Centar, u kojoj je gradonačelnik iz redova opozicije, odlučili su da pitanje o rekonstrukciji centra postave građanima putem referenduma. Mesecima su stanovnici Skoplja organizovali razne manifestacije pod zajedničkim imenom „Volim GTC”- Gradski tržni centar, na kojima su tražili od centralne vlasti da im ne oduzima i poslednji komad centra grada koji još nije postao deo „barokne manije“ u okviru projekta “Skopje 2014” konzervativne vlade VMRO-DPMNE-a.

Iako se velika većina izašlih građana, oko 95 procenata, izjasnila protiv promene lika tržnog centra, to nije bilo dovoljno, zato što nije bio ispunjen osnovni preduslov. A on glasi da treba izaći najmanje polovina upisanih glasača iz biračkog popisa, što nije bio slučaj, odazvalo se samo nešto više od 40 odsto.

No, s ovim porazom se predstavnici građanskih organizacija koje su učestvovale u pokretanju ovog referenduma nisu pomirile. Oni kažu da borba za očuvanje izgleda centra kakav je sada ne prestaje: „Naš sledeći konkretni korak je da tražimo da GTC bude proglašen za deo kulturnog nasleđa, što bi značilo njegovu zaštitu i garanciju za očuvanje njegove autentičnosti. GTC će ostati onakav kakav jeste, bez obzira šta mu se spremalo“, kaže arhitekt Danica Pavlovska iz građanske organizacije „Volim GTC“.

Razlog za neuspeh referenduma, njegovi inicijatori vide pre svega u pritiscima i bojkotu vladajuće stranke VMRO-DPMNE. Ova stranka nije otvoreno pozvala svoje članove i simpatizere da ne izlaze na glasanje, ali je činila sve da on ne uspe. Opozicija tvrdi da je vršen pritisak na zaposlene u administraciji da ne izlaze na glasanje, a na dan referenduma čak su i liftovi u nekim oblakoderima u centru Skoplja bili isključeni da bi se onemogućilo starijim osobama da izađu i glasaju.

Vodeći mediji, pre svega najveće privatne televizije koje kontroliše vladajuća stranka, ali i javni servis, kompletno su ignorisali održavanje referenduma i nisu izveštavali ništa o njemu, čak ni na dan glasanja.

Gradonačelnik opštine Centar iz redova opozicije, Andrej Žernovski kaže da su ovi pritisci na građane i medijska blokada bili presudni da referendum ne uspe: „Vladajuća struktura je napravila jedan neviđeni pritisak. Pritisak koji ja ne mogu da razumem. Mogao bih da razumem da je bilo pritisaka da se glasa za ili protiv, ali pritisak da se ne izlazi na glasanje ne dolikuje vladajućoj stranci“.

Iz vladajuće stranke su odbacili te optužbe: „VMRO-DPMNE nije pozivala građane da ne učestvuju na referendumu i nije bilo kampanje. Ostavili smo da to sami građani odluče“, rekao je portparol vladajuće stranke Ilija Dimovski.

Neuspeli pokušaj održavanja prvog lokalnog referenduma u istoriji nezavisne Makedonije sada ostavlja Gradski tržni centar na milost vladajuće stranke. I pored najava nevladinih organizacija i opozicije da će se i dalje boriti za njegovo očuvanje, Vlada već planira izbor privatne firme koja treba da postavi baroknu fasadu, antičke stubove i spomenike na tržnom centru. Tako će izgleda i ovaj centar postati deo projekta “Skopje 2014”- građevinskog poduhvata koji je započeo 2009. godine i koji je do sada prema procenama koštao skoro 500 miliona evra.

U okviru ovog projekta čiji je osnovni cilj, prema navodima vlade, podsećanje na najznačajnije likove iz makedonske istorije, podignuto je preko 100 spomenika istorijskim ličnostima od Aleksandra Velikog do suvremenih revolucionara, a izgrađeno je i desetak novih objekata na obali Vardara- svi u stilu baroka i neoklasicizma. Sve to na uskom prostoru od jedva nekoliko kilometara u centru Skoplja. To je navelo i vodeće svetske listove poput britanskog Guardiana ili nemačkog Der Spiegel-a da proglase Skoplje za “svetsku prestonicu kiča”. Pritom, fascinacija makedonske vlade antičkim herojima dovela je i do novih tenzija u odnosima sa susednom Grčkom koja već godinama blokira makedonske evro-atlantske integracije zbog spora oko imena i optužuje Skoplje da krade grčku istoriju.