Specijalni sud za Kosovo: Drama u skupštini završila debaklom vladajuće koalicije

Bild 1 vergrößern +

Albanci protestuju protiv osnivanja Specijalnog suda Kosova, držeći slike komandanta UČK Sulejmana Selimija osuđenog na 14 godina zatvora zbog ratnih zločina

Šest glasova je falilo vladajućoj koaliciji da usvoji amandmane na Ustav Kosova, čime bi se otvorio put za usvajanje Nacrta zakona o Specijalnom sudu za Kosovo. Za ustavne amandmane je međutim glasalo svega 75 poslanika, 7 je bilo protiv a dva uzdržana. Jednostavno, iako je vladajuća koalicija stalno tvrdila da ima dovoljan broj glasova, pokazalo se ne samo da ih nije obezbedila, već i da poslanici, uglavnom Tačijeve Demokratske partije nisu glasali za ustavne promene. Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja nije učestvovala u glasanju, a sudeći po broju prijavljenih za glasanje, odustali su i poslanici Alijanse za budućnost Kosova i Pokreta Samoopredeljenje, koji ukupno imaju 31 glas.

Na početku parlamentarne sednice premijer Kosova Isa Mustafa pozvao je poslanike da glasaju za promenu ustavnih amandana odnosno osnivanje specijalizovane sudske komore i komore tužilaštva, čime bi se otvorio put za usvajanje i Nacrta Zakona o Specijalnom sudu Kosova, ali je Aljbuljena Hadžiu iz Pokreta Samoopredeljenje, odbila da pred poslanicima pročita usvojeno obrazloženje skupštinske Komisije za zakonodavstvo, čija je predsednica: „Politički odbijam da pročitam političke preporuke Komisije za zakonodavstvo. Sramotno je ovo što su poslanici pozicije usvojili u Komisiji za zakonodavstvo, kratko je obrazložila Haxhiu.“

Ipak obrazloženje je pročitano, a zatim su satima poslanici, pre svega ujedinjene opozicije, iznosili svoja stajališta protiv usvajanja ovih amandamana i Specijalnog suda za ratne zločine za Kosovo, koji bi sudio pojedinim pripadnicima OVK koji su počinili zločine tokom konflikta na Kosovu. U promeni njihovog stava nije pomoglo ni obrazloženje zamenika premijera i ministra inostranih poslova Hašima Tačija: „Danas institucije Kosova, država Kosovo imaju dve mogućnosti: da sami osnuju ovaj sud zajedno sa SAD i EU i da se ovo pitanje zauvek zatvori, u vremenskom periodu od tri ili pet godina ili da u slučaju neuspeha ovo pitanje ide u Savet bezbednosti i traje 15 ili 20 godina, i koji će osnovati protivnici nezavisnosti Kosova.

Agim Čeku, bivši komandant Glavnog štaba OVK je istakao da ukoliko poslanici ne budu dali svoj glas osnivanju Specijalnog suda, Kosovo će puno izgubiti, iako su optužbe teške: „Jedini način da se skine ova hipoteka je suočavanje sa ovim nepravednim optužbama. Ova hipoteka i ove optužbe, na žalost, ne mogu se skinuti ni diplomatijom, ni politikom ni emocijama. Ove se optužbe mogu otkloniti samo u sudu i samo iznošenjem činjenica, a ne emocija, pred sudom.“

Ramuš Haradinaj lider i poslanik Alijanse za budućnost Kosova je konstatovao sledeće: “Dugo će Kosovo biti vest u ne nacionalim već međunarodnim medijima monstruma, onih koji su monstrumi, naroda, ljudi, zemlje, države, simbola monstruma. U celom će svetu Kosovo biti tretirano kao monstrum. Vaša deca, bez obzira iz koje ste partije, ako budu studirali negde, kada budu rekli da su sa Kosova, oni će im reći: „Da, vi ste iz te zemlje monstruma“, istakao je pored ostalog Haradinaj.

U višečasovnoj parlamentranoj diskusiji, poslanici opozicije su insistirali da prvo pripadnici OVK nisu vršili zločine i da je nihov rat bio pravedan. Drugo, da se radi o selektivnom sudu na kojem ce se suditi samo za eventualne zločine koje su počinili pojedinci iz redova OVK, a ne i za zločine koje su počinile srpske snage. Treće, da se ovim sudom dovodi u pitanje suverenitet Kosova. Takođe su tražili da Kosovo osnuje svoj Specijalni sud i da zajedno sa domaćim ekspertima, a ako treba i međunarodnim i po zakonima Kosova, sudi eventualno osumnjičenima za počinjene ratne zločine.

Inače, nije jasno da li će skupština Kosova ponovo staviti na dnevni red pitanje osnivanja Specijalnog suda za Kosovo. No, ukoliko se on bude formirao, bilo uz saglasnost poslanika ili od Saveta bezbednosti OUN, ne zna se koliko bi osoba moglo da se nađe pred ovim Sudom. Pretpostavke se kreću od desetak osoba, kako je to najavila američka ambasadorka na Kosovu Trejsi An Džekobson, do čak nekoliko desetina, kako su to tvrdili neki mediji. Ono što je sigurno - osumnjičenima će se suditi za zločine koje je u svom Izveštaju izneo Dik Marti u Savetu Evrope još 2010. godine. Među ostalim optužbama, Marti je tvrdio da se vršila i ilegalna trgovina ljudskim organima.

Ove amandmane i Nacrt zakona pripremila je EU, ali u pregovorima sa kosovskim čelnicima, tekst je ipak ostao isti, sa jednom izmenom - izbačena je reč genocid. Kolike će posledice imati Kosovo nakon današnjeg debakla u skupštini još se ne zna. Ono što se zna je da će neusvajanje amandmana na kosovski Ustav značiti i promenu odnosa sa SAD i EU, zatim odlaganje vizne liberalizacije, kao i odlaganje potpisivanja Trgovinskog sporazuma sa EU.