Nova diplomatska inicijativa: Evropska unija želi da ubrza dijalog Beograda i Prištine

Bild 1 vergrößern +

Sutra će se u Briselu saznati šta EU očekuje i konkretno traži od strana u dijalogu (ilustracija)

Osnovno pitanje statusa srpske zajednice na Kosovu glasi: hoće li ona imati izvršna ovlašćenja i tako biti neka vrsta države u državi – ili će zajednica srpskih opština biti nešto nalik nevladninoj organizaciji sa savetodavnom funkcijom? Prvo rešenje naravno više odgovara srpskoj a drugo više albanskoj strani.

Ako dođe do ozbiljnog napretka u pregovorima, Evropska unija bi mogla da nagradi Beograd i Prištinu većim korakom u pravcu članstva u toj zajednici. A njega bi mogla da najavi upravo nemačka kancelarka Angela Merkel tokom svoje posete regionu sledećeg meseca. O trenutnom stanju i mogućnostima pregovora Beograda i Prištine za našprogram je govorio profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jovan Teokarević čija su uža specijalnost upravo evropske integracije. On je, između ostalog, rekao kako vreme čekanja polako ističe: "Mislim da trenutno i Priština i Beograd čekaju da ih Brisel gurne malo u nekom pravcu koji bi bio dobar i za odnose Srbije i Kosova, a i za evropske integracije i Srbije i Kosova. Kosovo čeka potpisivanje S porazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a Srbija čeka da se otvore pregovori i prvom poglavlju. Evo većgodinu i po dana nakon takozvanog početka pregovora, za koje vreme ustvari samo je radjeno skeniranje zakonodavstva i pripreme Srbije za sprovodjenje tog zakonodavstva“ – kaže Teokarević.

„Očigledno je“, dodaje ovaj profesor, „da se čeka neki potez Brisela, a u medjuvremenu je u Prištini zakočeno usvajanje zakona po kojem bi trebalo da bude osnovan taj specijalni sud za ratne zločine. I kao i obično, očekuje se da se i jednoj i drugoj strani postave zahtevi kako ni jedna od njih ne bi osetila da je druga strana favorizovana. I to je možda i najbolji kontekst, bar iz dosadašnjeg iskustva, u kojem će i Beograd i Priština pristati na neke ustupke i učiniti sebi u stvari nešto dobro, a takodje i omogućiti neku bolju perspektivu za evropske integracije. Dve godine je većprošlo od potpisivanja tog briselskog sporazuma i videli smo da ne samo zbog političkih izbora i u Srbiji i na Kosovu, nego iz taktičkih razloga unutrašnjih političkih potreba, i jedna i druga strana izbegavaju u stvari da do kraja sprovedu ono što su poptisali u aprilu 2013-te godine", komentarisao je beogradski stručnjak za evropske intergarcije prof. Jovan Teokarević.

Malopre pomenuh predstojeću posetu Nemačke kancelarke Angele Merkel regionu, koja bi u Srbiji mogla da dovede do nekih novih i konstruktivnih dogovora o rešavanju problema između Srbije i Kosova. Profesor Jovan Teokarević smatra da su takve posete izuzetno značajne – evo što o tome kaže: "Dobra okolnost je što će nemačka kancelarka Angela Merkel da bude, koliko znam, u Beogradu, Sarajevu i Tirani, koja će očigledno pripremiti teren za nastavak pregovora izmedju Beograda i Prištine. I na žalost, naši političari funkcionišu samo na taj način kada im neko ko ima uticaj i autoritet naredi nešto, onda se to dobrim delom ostvari. Kakve su perspektive za to? Mislim da bi trebalo da se sada setimo jesen i 2010. godine kada je kancelarka Merkel bila u Beogradu i kada je Tadića iznenadila i na konferenciji za štampu rekla da moraju da budu ukinute parelelne institucije Srba na Kosovu. U tom trenutku se to činilo prilično neverovatno, jer je Beograd pod svim vladama izvrdavao da tako nešto uradi. To se manje ili više u stvari dogodilo. Samo tako možemo da zaključimo kakva bi mogla da bude bar u optimističkoj verziji budućnost srpsko-albanskih pregovora, pregovora izmedju Srbije i Kosova. Dakle, na dugi rok uz stalno i pametno angažovanje Evropske Unije ja mislim da bi trebalo da budemo optimistični, ali vrlo se često gubi tempo i u pregovorima i u konačnom nekom, kako da kažem, stavljanju Balkana do tačke bez povratka" – tako situaciju vidi Jovan Teokarević, stručnjak za evropske integracije i profesor na fakultetu političkih nauka u Beogradu.