Preševo – grad imigranata: Očekuje se da leto donese i veće probleme

Bild 1 vergrößern +

Stalno pristižu novi azilanti (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 8 von 8 <
• Bild 1/8
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 8 >

Gužve na ulicama od mnoštva ljudi koji putuju danima. Oko trista azilanata u svakom trenutku u Preševu čeka dokumente gde treba da se izjasne da li žele azil ili će svoje putovanje nastaviti dalje. Neki od njih su putovali i po šest meseci iz ratne Sirije i Avganistana preko Turske, Grčke i Makedonije. Kako se ko snašao i u zavisnosti koliko novca je imao. Neko bilo kakvim prevozom, brodom ili kolima, retki su deo puta prešli avionom, a najčešće ima onih koji su jednostavno hodali. Računaju da kada dođu do granice sa Mađarskom, njihov problem je rešen i onda slobodno mogu da se dočepaju Nemačke, Norveške ili Francuske.

„Dolazim iz Sirije, hodam ka Nemačkoj zbog dece jer je u Siriji veoma opasno. Imam dvoje dece, Marijana i Ibrahima. Od Grčke hodamo već dve nedelje moj muž, deca i ja. Mi smo umorni. Moja deca su umorna i bolesna.„

„Imam 18 godina, treba da učim. Želim da dovedem svoju mamu u Nemačku ili Holandiju. Ona je trenutno u Jordanu“

Rane od pešačenja

Dolaze u svako doba dana, najviše noću i rano ujutru. Umorni od pešačenja, kažu da ih vest da će Mađarska podići zidove ne obeshrabruje jer su već prešli dug put. Mnogi od njih su u lošem zdravstvenom stanju, kažu lekari bez granica. Dr Nevena Radovanović: „Najviše imaju respiratornih problema, bolove u grlu, probleme sa plućima, alergije s obzirom na to da nisu navikli na našu klimu. Drugi po učestanosti su problemi sa mišićima, sa zglobovima, uganuća zglobova, bolovi u kolenima. Posle dolaze dermatološki problemi, različite povrede, rane, infekcije kože i slično. Skoro svakog trećeg, četvrtog previjamo.“

Povećan broj imigranata u odnosu na zimu

Mnogo više azilanata ima sada u odnosu na zimu, kada su uglavnom kroz Srbiju prolazili mladi ljudi bez porodica. Tada je bilo i slučajeva amputacija zbog promrzlina, kaže dr Radovanović. Sada se situacija znatno promenila, a dnevno brinu o preko 70 pacijenata.: „Od proleća je krenulo dosta porodica sa decom uzrasta 2, 3, 4 godine. Imaju po četvoro, petoro dece. Ima dosta trudnih žena. Toga nije bilo u toku zime. Jedna se žena čak i porodila u Makedoniji, pa smo imali malog pacijenta sa opekotinama (od sunca) od 20 dana“.

Potrebni hrana i voda

Ni vreme posta imigrantima ne ide na ruku, pa su na jakom suncu gladni, žedni i iznureni. Prodavci u Preševu koriste ovu situaciju pa im sendviče prodaju za 3, 5 ili 10 evra, dok im za sto dolara daju tek 30-tak evra. Ipak, na korak su od cilja. „Ne razmišljam o hrani ili piću. Nije mi to problem. Ne razmišljam ništa o hrani. Ništa. Čak i ne primećujem jer ne mislim o tome, samo čekam“.

Sekretar Crvenog Krsta u Preševu Ahmet Alimi kaže da niko od njih neće ostati gladan. „Nijedan azilant nije ostao gladan. Crveni krst se brine za njih. Osim jednog dana kad je nestalo hrane pa smo preko donatora obezbedili oko 400 hamburgera, voda i sokova. Otprilike 200 do 300 ljudi su dobili lanč pakete“

Ministar Vulin – imigranti moraju biti zbrinuti

U Preševu je za sada napravljen privremeni smeštaj za imigrante i to pod šatorima koji su veoma neuslovni i nehigijenski. Preševo je juče posetio i ministar rada i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin koji je insistirao na tome da im se omogući bolji tretman dok su u Srbiji, i stara napuštena zgrada Duvanske industrije opremi za ovakve situacije kao tranzitni centar:

„Dok su na teritoriji Republike Srbije oni moraju da budu zbrinuti, nahranjeni, medicinski sačuvani, što je naravno vrlo važno i zbog zdravlja naše populacije i naše države. Ovde će biti uspostavljen jedan prihvatni centar, oni će biti preuzimani u skladu sa zakonskom procedurom onog trenutka kada pređu našu granicu i kada zatraže azil. Ovde će se obavljati sva papirologija, ovde će biti medicinski zbrinuti. Svaki azilant će biti pregledan od strane naših lekara 24 sata dnevno. Ovde će biti predstavnici Crvenog krsta koji će ih nahraniti. Ovde će dobiti informacije o svojim pravima, o svom kretanju.„

Prema rečima ministra, prihvatnim centrom država pokazuje organizovanost u rešavanju ovog problema, a samim tim smanjuje mogućnost da imigranti nekome smetaju ili imaju probleme sa lokalnim stanovništvom. Dobijanje dokumenata u Preševu za azilante znači slobodan boravak u Srbiji 72 sata. Onda putuju do Bujanovca odakle autobusom idu najčešće za Beograd, a odatle put Mađarske.

Osim na hrani, na azilantima se zarađuje i na prevozu

Prepun autobus često znači da će pored kupljene karte ljudi sa ciljem da dospeju gde su se zaputili morati da plate i 10 evra vozaču autobusa. I ministar Vulin je upoznat sa ovim: „Znam da se dešavaju takve pojave. Naravno, to je nemoguće sprečiti, apsolutno nemoguće. Ajd sad probajte vi to da dokažete, kome će oni da se požale, kako će da urade. Jedini način je organizovani pristup, da im kažete to vas košta toliko i toliko, ovo je mogućnost da se krećete, imate pravo na ovo ili ono. Jedini način je organizvani pristup države. Jedan od razloga zašto ovo radimo je što hoćemo da sprečimo bilo kakvu kriminalizaciju na našem prostoru“.

Prema zvaničnim podacima UN iz Sirije koja je imala 18 miliona stanovnika izbeglo je 8.7 miliona ljudi. Tu treba dodati Irak, Aganistan, zatim Libiju i druge zemlje sa severa Afrike. Zvanični podaci policije na jugu Srbije govore da 92 odsto imigranata u Srbiju stiže iz pravca Makedonije, dok ostali dolaze preko granice sa Bugarskom. Kako je letnje vreme najlakše za kretanje, očekuje se povećan broj ljudi koji kroz Srbiju žele u zemlje EU, a prema rečima ministra biće teže kontrolisati i zvanične i nezvanične prelaze.