Regionalni program za razmenu mladih: Lični kontakt razbija predrasude

Bild 1 vergrößern +

Mladi iz Beograda u poseti Prištini

''U trenutku kada smo stigli u Prištinu pao je mrak. Ja sam rekao – Joj, kakav će da bude taj hostel u kome smo smešteni, ko će da nas dočeka, kakav će odnos da ima prema nama? Izašli su ljudi najnormalnije – Dobro došli! Izvolite vaše sobe, upalili smo vam peć da vam bude toplo. I vi tada shvatite da su to normalni ljudi, isti kao što žive u Beogradu, svuda po Srbiji. I tako je bilo jako puno tih situacija koje su meni ulivale poverenje i nadu u neki boljitak.'' - počinje priču dvadesettrogodišnji student Ivan Kutlarović koji je u februaru ove godine u organizaciji ''Inicijative mladih za ljudska prava'' boravio na Kosovu. On je mislio da ljudi na Kosovu žive u getoima, da su ograđeni bodljikavom žicom, da ih čuva vojska, da nemaju osnovne životne potrepštine a onda je shvatio da je transport između srpskih opština i ostalog dela Kosova normalan, da nema administrativnih barijera, vojnih punktova, bataljona, tenkova po putu nego da se mogu tu i tamo videti vojnici KFOR-a i poneka patrolna kola. Bojao se da ga taksista neće odvesti na traženu destinaciju ako progovori na srpskom a onda kada je skupio hrabrost da to učini iznenadio ga je taksista koji je na srpskom rekao: ''Jao, pa ja sam u Beogradu u kasarni na Zvezdari služio vojsku! Je l’ još ima onaj sladoled na točenje na Terazijama?'' Svakako da mu je bilo drago kada je to čuo.

Srpski u ulici Majke Tereze

Ivan se plašio i da ga neko može napasti ukoliko sa grupom sa kojom je došao bude pričao glasno srpski na ulici ili restoranu a pokazalo se totalno suprotno: ''Kao što u Beogradu postoji ulica Knez Mihailova tako tamo u Prištini postoji ulica Majke Tereze. Šetali smo tamo najnormalnije, pričali srpski i ljudi su nam dobacivali – Pozdrav Novi Sad! Pozdrav Zaječar! Imam sestru na univerzitetu u Nišu i takve neke stvari.'' Istina, kako kaže naš sagovornik, neki su kada čuju srpski odmahivali glavom i prelazili na drugu stranu ulice ili u restoranu ustajali od stola i izlazili napolje ali nikakvih većih problema od toga nije bilo.

Dijalog Srbina i Hrvata

Ivanov drug, dvadesetdvogodišnji student Đorđe Bojović je pre nego što se uključio u rad ''Inicijative mladih za ljudska prava'' i otišao na Kosovo mislio da tamo žive neki zli Albanci koji će vam uzeti organ čim vas vide ili da droge ima na svakom koraku. Naravno da je te svoje predrasude razbio i na Kosovu stekao prijatelje baš kao i u Hrvatskoj: ''Meni je u tom prvom kontaktu sa Hrvatima bio problem odnos prema ratu – to ja otvoreno kažem. Vi imate činjenicu da način na koji Hrvatska danas slavi Oluju jeste da je slavi kao zločin – i to je bio stav srpske strane. S druge strane Hrvat će vam uvek reći – recimo moj dobar drug Joco Glavaš iz Garešnice da je Oluja bila opravdana. Onda smo i jedan i drugi malo korigovali svoj stav posle tog dijaloga pa smo shvatili da su Hrvati imali pravo na Oluju ali da način na koji sada slave Oluju jeste zločin – odnosno dok se ne procesuiraju svi zločini koji su počinjeni u okviru Oluje vi slavite te zločine.“

Simbolično pomirenje u regionu Zapadnog Balkana

Razbijanje predrasuda i plodotvorni dijalozi poput ovog između Srbina i Hrvata na simboličan način vode pomirenju između zemalja Zapadnog Balkana i otvaraju mogućnost buduće saradnje među mladima pa je zato delotvornije da regionalne programe za razmenu mladih sprovode države a ne samo civilno društvo i nevladin sektor. ''Inicijativa mladih za ljudska prava'' trenutno o tome pregovara sa predstavnicima vlada ili relevantnih ministarstava u celom regionu: ''Za sada imamo zeleno svetlo da će to biti u neko skorije vreme pokrenuto, da će premijeri država u regionu razgovarati da se jedno takvo telo osnuje – to bi zapravo izgledalo kao jedan fond gde bi države u regionu – države bivše Jugoslavije plus Albanija dale jednu svotu novca, napravile jedno telo koje bi kreiralo najrazličitije programe razmene i gde bi naravno bilo predstavljeno civilno društvo i krovne organizacije mladih ali i različita ministarstva i državne institucije.'' - objašnjava Anita Mitić direktorka “Inicijative mladih za ljudska prava'' i naglašava da je jako važno da političari država regiona kreiraju svoju politiku prema prošlosti upravo zbog toga što program razmene mladih neizbežno nameće suočavanje s prošlošću i otvaranje nekih bolnih pitanja: ''Način na koji će oni da kreiraju odgovore u vezi sa devedesetim godinama i ratom koji se dogodio na prostoru bivše Jugoslavije jeste na njima i to će biti vrlo teško ali ono što meni daje nadu jeste da bi to bio regionalni program. Oni ako uspeju na regionalnom nivou da se dogovore šta je to neka zvanična politika te Kancelarije za mlade ja mislim da će to onda biti nekako dobro. Niko neće dopustiti jednima ili drugima da samo svoju priču guraju tu.''

''Inicijativa mladih za ljudska prava''

Inače, ''Inicijativa mladih za ljudska prava'' ima svoje kancelarije u Beogradu, Prištini, Sarajevu, Zagrebu i Podgorici i ugleda se na ''Nemačko – francusku kancelariju za mlade''. Kroz programe razmene koje je do sada organizovala prošlo je preko 13000 mladih ljudi.