Odluka Haškog tribunala: Stanišić i Simatović na privremenoj slobodi

Bild 1 vergrößern +

Jovica Stanišić i Franko Simatović u sudnici Haškog tribunala

Stanišić i Simatović se u pritvoru, u holandskom gradu Sheveningenu, nalaze od pre nedelju dana. Tada je, naime, apelaciono vece Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su ranije bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi. U petak su onda obojica izjavili su da se ne osećaju krivim za ratne zločine za koje su optuženi.

Jovica Stanišić i Franko Simatović terete se za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi odnosno za ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i bošnjačkih civila u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratova od 1991. do 1995. godine. Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Stanišića i Simatovića je okrivilo da su učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu na čijem je čelu, prema optužnici, stajao nekadašnji srpski predsednik Slobodan Milošević, a čiji je cilj bio etničko čišćenje ne-Srba sa većih delova teritorija Hrvatske odnosno BiH na kojma su živeli Srbi.

I Stanišić i Simatović su u procesu pred prvostepenim većem Tribunala pre dve i po godine oslobođeni krivice te privremeno pušteni na slobodu do okončanja žalbenog postupka. Apelaciono veće je 15. decembra prihvatilo argumentaciju tužilaštva koje se žalilo na prvu presudu i naložilo obnovu postupka po svih pet tačaka optužnice. To je bilo prvi put u istoriji Haškog suda da je takva odluka doneta. Jednom je ranije naloženo ponavljanje postupka protiv ratnog kosovskog albanskog lidera Ramuša Haradinaja ali samo po jednoj od tačaka optužnice.

Obojica bivši prvih ljudi Službe državne bezbednosti Srbije negirali su krivicu na ponovljenom pojavljivanju pred sudom 17. decembra a Tribunal im je sada dozvolio da do početka novog procesa budu na slobodi. Stručnjaci u Hagu očekuju da će novo suđenje moći da počne u kasno proleće ili rano leto te da će trajati najmanje godinu dana, u zavisnosti od broja svedoka koji budu pozvani. Tokom prvog procesa, koji je trajao skoro četiri godine, tokom dvogodišnjeg izvođenja dokaza svedočilo je ukupno 95 osoba. Na početak prvog procesa Jovica Stanišić i Franko Simatović svojevremeno su čekali šest godina jer su bili uhapšeni sredinom 2003. dok im je suđenje počelo sredinom 2009. godine.

Kao razloge za njihovo ponovno puštanje na slobodu Apelaciono veće danas je navelo loše zdravstveno stanje obojice optuženika, pošto su i jedan i drugi na lečenju u Beogradu, kao i uverenje da oni neće ometati pripremu nastavka procesa odnosno da će se odazvati pozovi da ponovo dođu u sudnicu. Prema strategiji okočanja rada Haškog suda za bivšu Jugoslaviju, svi procesi pred njim treba da budu završeni do kraja 2017. dok se novi postupci prebacuju na ad-hok novoformirani haški Mehanizam za međunarodne tribunale Ujedinjenih nacija.

Šta je dovelo do istorijske odluke Tribunala u Hagu da kompletno poništi prvostepenu presudu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću te naloži obnavljanje kompletnog postupka? Prema oceni Apelacionog veća, prvostepeno veće je pogrešilo u primeni zakona i tumačenju činjenica kada je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinackom poduhvatu.

Reč je o primeni takozvanog standarda „direktne usmerenosti“ koji je u presudama pred Haškim sudom korišćen u 2013. godini a koji, uprošćeno rečeno, kaže da nije dovoljno što je neko pomagao strukture ili aktivnosti koje su dovele do ratnih zločina već da mora da bude dokazano da je taj neko znao da će njegovom pomoću ratni zločini biti izvršeni. U slučaju dvojice najviših funkcionera srpske državne bezbednosti tokom devedesetih godina to se odnosi na delovanje specijalnih jedinica: „crvenih beretki“ i sličnih formacija.

Jovica Stanišić kao direktor SDB i Franko Simatović kao komandant Jedinica za sepcijalne operacije osnovali su, obučavali i opremali te u akcije na hrvatskoj i bosanskoj teritoriji slali „crvene beretke“ ali i „škorpione“ i druge milicije. Oko toga sud nije imao dileme. Pred Tribunalom je dokazano i da su te jedinice tokom ratova u prvoj polovini devedetestih počinile teške zločine, ubistva i proterivanja. Ali, prvostepeno veće nije smatralo da je time dokazano i da su Stanišić i Simatović, poslavši svoje snage u rat, naložili ili dopustili da one tamo čine zločine. Apelaciono veće je sada procenilo da je ta argumentacija bila manjkava te da se time toliko odstupilo od inače važeće prakse Tribunala da je obnavljanje čitavog postupka jedini način da se greška ispravi.