Debata o smeštaju izbeglica: Situacija sve teža, ali ne preti kolaps

Bild 1 vergrößern +

Predstavnik CDU za pitanja komunalne politike Ingbert Libing naglasio je da problem ne predstavljaju ratne izbeglice već ljudi koji od siromaštva beže sa Balkana

Kapaciteti za prijem izbeglica u Nemačkoj još nisu iscrpljeni. To tvrdi generalni sekretar Skupštine nemačkih gradova, Štefan Artikus. Situacija na terenu je sve teža, sve je više provizorijuma ali ne mislim da nam preti kolaps, rekao je Artikus u intervjuu novinama u Pasauu i ocenio da je prihvatanje izbeglica za opštine veliki izazov te da one zbog toga od savezne vlade i saveznih zemalja s pravom traže pomoć. Pomoć mora da bude brza i konkretna kako bi teret bio skinut sa opština, istakao je generalni sekretar Skupštine nemačkih gradova. U Nemačkoj će, naime, prema najnovijim procenama, do kraja godine biti podneto oko 450.000 zahtev za azil što je dvostruko više nego lane.

Konkrete mere za suočavanje sa snažnim porastom broja izbeglica sinoć je najavio predsednik vlade savezne zemlje Baden-Virtemberg, Vinfrid Krečman. Na skupu u Štutgartu posvećenom izbegličkom problemu – na kojem su, pored ostalih, učestvovali i ministri unutrašnjih poslova najvećih nemačkih saveznih zemalja – Krečman je obznanio da će do kraja naredne godine kapacitet privremenih smeštaja na prijemnim mestima za izbeglice u njegovoj pokrajini biti više nego udvrostručen ali da će istovremeno prema onima koji nemaju prava na izbeglički status biti primenjivane rigoroznije mere: „Osobe koje su obavezne da napuste zemlju ali se tome opiru biće podvrgnute konkretnijim merama kao što su smanjenje džeparca ili zabrana rada.“

Premijer Baden-Virtemberga, Štefan Krečman, inače iz partije Zelenih, najavio je i formiranje takozvane rukovodeće grupe za izbeglička pitanja koja će objediniti nadležnosti različitih pokrajinskih ministarstava: „Rukovodeća grupa će biti zadužena za sva pitanja u vezi sa izbeglicama kako bi procedure tekle optimalnije. Odluke koje ova grupa bude donosila biće obavezujuće čime ćemo skratiti procedure, što mi se čini neophodnim.“

Ovakvu odluku pozdravio je predsedavajući pokrajinske skupštine opština, Joahim Valter, političar Hrišćansko-demokratske unije: „Dosadašnja raspodela odgovornosti na devet ministarstava nije omogućavala da tezultati koji su bili željeni budu i postignuti.“

Valter je u ime organizacije opštinskih vlasti u Baden-Virtembergu kao pozitivnu ocenio i najavu povećanja kapaciteta prihvatilišta za izbeglice u ovoj saveznoj zemlji sa 9.000 na 20.000 tokom 2016. godine: „Nadam se da će pokrajinska vlada uspeti da proširivanjem kapaciteta prihvatilišta omogućiti i neophodno zbrinjavanje kako bi problemi koje sada imamo u Erlangenu ili u Karlsrueu ostanu za nama.“

I druge savezne pokrajine u Nemačkoj planiraju povećanje smeštajnih kapaciteta za izbeglice. Severna Rajna Vestfalija, u kojoj već ima 18.000 mesta, planira nekoliko hiljada novih još do kraja ove godine; Bavarska će srednjeročno na sadašnjih 12.000 mesta dodati još 3.000 a i ostale pokrajine planiraju u proseku po oko 1.000 novih smeštajnih kapaciteta.

Istovremeno se sve češće ukazuje na razliku između ratnih izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana ili delova Afrike i doseljenika sa Balkana koji beže od siromaštva. Predstavnik CDU za pitanja komunalne politike, Ingbert Libing, zatražio je da se zaustavi priliv imigranata sa Balkana i to tako što bi se uvele vize državljanima zemalja Zapadnog Balkana. A Savezna služba za migracije i izbeglice založila se zvanično za proširenje spiska takozvanih sigurniih zemalja porekla na Albaniju, Crnu Goru i Kosovo, nakon što su prošle godine za sigurne zemlje proglašene Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Stavljanje ove tri države na spisak sigurnih smanjilo je broj zahteva za azil njihovih građana za 23 odsto dok je iz tri zemlje koje nisu na listi broj azilanata porastao za 515 procenata, saopštila je Služba.