Nove prognoze Savezne službe za migraciju i izbeglice: I do 750.000 zahteva za azil u Nemačkoj

Bild 1 vergrößern +

Ministar unutrašnjih poslova Thomas de Maizière

S obzirom na rast broja izbeglica u Nemačkoj, ministar unutrašnjih poslova Thomas de Maizière sutra bi trebalo da predstavi nove prognoze Savezne službe za migraciju i izbeglice vezane za broj izbeglica u Nemačkoj za ovu godinu, piše danas list „Handelsblatt“. Taj broj bi mogao da bude drasticno veci, od dosadašnjih prognoza.

List Handelsblatt piše da ankete sprovedene u vladama saveznih zemalja pokazuju da se broj izbeglica u Nemačkoj tokom leta znatno povećao. Kao primer se navodi Hamburg, gde je u prvom kvartalu ove godine registrovano 6700 zahteva za azil, dok ih je u drugom kvartalu bilo više od 7300. U Baden-Württembergu je u julu zaštutu zatražilo oko 7000 ljudi, što je duplo više nego u mesecu maju. “Trebalo bi svaki dan da gradim jedan soliter, kako bi svi oni bili smešteni”, izjavila je za Handelsblatt ministarka za integraciju Baden-Württemberga Bilkay Öney. Socijaldemokratkinja je od savezne vlade zatražila veći angažman, barem kada je reč o prihvatu onih koji nemaju ozbiljne šanse za dobijanje azila.

Podrška Nemačkoj stiže od visokog komesara UN za izbeglice Antonija Guteresa. “Nedopustivo je da samo Nemačka i Švedska pokazuju funkcionalne strukture za azil i da prihvataju većinu izbeglica. Odgovornost moramo da rapodelimo na više evropskih ledja, istakao je Guteres u intervjuu za “Welt”.

Šefica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katrin Göring-Eckardt smatra da je dobro što savezna vlada želi da saopšti nove brojke i dodaje da je ministarstvo unutrašnjih poslova predugo vremena polazilo od isuvise malih brojki. Istovremeno Göring-Eckardt kritikuje planove za skraćivanje finansijske pomoći za izbeglice. „Onaj ko misli da brojke mogu da se smanje tako što će se smanjiti džeparac ili što će pojedine zemlje biti proglašene za sigurne, taj još uvek nije shvatio žašto ljudi uopšte odlaze u izbeglištvo“.

U diskusiju o isplatama socijalne pomoći za potražioce azila sa Balkana uključuje se i sve više predstavnika crkava. Predsednica sinoda Evangelističke crkve u Nemačkoj, Irmgard Schwaetzer, upozorava da kada je reč o socijalnim davanjima za potražioce azila postoje jasna pravila i smernice koje je postavio Savezni ustavni sud. Schwaetzer je skeptična kada je reč o brzoj obradi zahteva za azil za izbeglica sa Zapadnog Balkana. Bržom obradom neke stvari mogu da se previde, kazala je Schwaetzer i dodala da i medju potraziocima azila sa Balkana ima ljudi koje su žrtve progona. „Kvota za priznavanje tih zateva nije jednaka nuli, ona je mala, istakla je Schwaetzer posebno se osvrnuvši na položaj Roma u balkanskim zemljama.

Situaciju u zemljama zapadnog Balkana predsednik nemačkog Caritasa Peter Neher ocenio je kao komplikovanu. U intervjuu za kelnski Domradio Neher je izjavio da u tim zemljama ima korupcije, siromaštva i izopštavanja pojedinih društvenih grupa, ali da o sistematskom progonu ne može biti reči. Ipak predsednik Caritasa se protivi praksi brzog deportovanja izbeglica iz pojedinih zemalja.

Šef evangelilstičke humanitarne organizacije Diakonie Christoph Künkel protivi se pretnjama o uskraćivanju socijalne pomoći. „Nije stvar u zastrašivanju. Ni jedan čovek ne napušta svoju zemlju ako nije u nevolji, bez obzira što motivi mogu da budu veoma različiti“, naglasio je Künkel. Rasprave koje se vode dovode u pitanju pravo na azil, koje je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva, koje ne sme biti ugroženo, smatra Künkel.

Inače u Nemačkoj se i dalje razmatra da se pored Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, i Albanija i Kosovo proglase za zemlje sigurnog porekla. Kritičari sumnjaju da bi se time smanjio broz izbeglica iz tih zemalja. O zemljama zapadnog Balkana govorice se na predstojecem samitu o izbeglicama u septembru.