Nagrađivani film: U naručju vukova

Bild 1 vergrößern +

Scena iz filma "Ničije dete"

Da stvarnost nekad može, u najmanju ruku, da bude čudna i maštovita, poput one koja se prikazuje u umetnosti, govori i primer nedavno snimljenog filma „Ničije dete“, rađenog po istinitom događaju o dečaku koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka, po svoj prilici odgajili vukovi. Film prvenac, reditelja Vuka Ršumovića, snimljen u srpsko - hrvatskoj koprodukciji, do sada je dobio brojne nagrade, a najnovija u nizu je glavna nagrada upravo završenog festivala GoEast u Wiesbadenu.

Život s vukovima

Pućke, kako su ga prozvali, jer pravo ime mu se nije znalo, pronađen je u planinama na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore ispred vučije jazbine. Lovci koji su ga našli pričali su da je bio go, oblepljen blatom, da je režao i pokušavao da ih grize. Ubrzo je iz Bosne prebačen u Beograd u centralni dom za decu bez roditelja nekadašnje Jugoslavije. Socijalizovao se i počeo da živi sa vršnjacima. Po izbijanju rata vraća se u Bosnu gde mu se gubi svaki trag... Rešivši da ovu priču pretvori u film, reditelj Vuk Ršumović stupio je u kontakt sa Draganom Rolovićem, direktorom Zavoda za vaspitanje dece i omladine "Beograd", čovekom koji je bio Pućketov vaspitač. Zajedno su prionuli na priču i izrodio se scenario u kom ima izmišljenih detalja, ali je u najvećoj meri priča autentična. Vuk Ršumović kaže da to što je priča istinita, filmu daje dodatnu zanimljivost.

Nije govorio, samo je režao

Sećajući se Pućketa, koji je u Beograd stigao sa deset do dvanaest godina Dragan Rolović za WDR kaže da, kad je doveden, nije govorio, samo je ispuštao krike i režao. Brzo se, međutim to promenilo i brzina kojom je naučio da govori, upućuje, kaže Rolović, na to da je nekada bio u kontaktu sa ljudima i možda i znao da priča. U početku se činilo da ne ume da hoda, da bi se potom utvrdilo da ne ume da hoda, ali obuven. Nije hteo da jede kuvanu hranu, kada bi ih pronašao, glodao je kosti. Sve što mu je bilo vredno, a bio je fasciniran, na primer klikerima, je zakopavao i dan danas deca u okolini pronalaze predmete koje je Pućke na taj način pokušavao da sačuva. "Pućke je imao sreću da bude smešten u sobu sa dečakom Žiletom, najjačim i najinteligentnijim među ostalom decom. Bili su jako bliski i koliko smo se mi trudili da ga naučimo nekim stvarima, toliko mu je Žile pomogao u socijalizaciji i snalaženju u ovom okruženju", Kaže Rolović.

Preživeo zveri, ljude ne

Pućke se nije sećao ničega što mu se događalo pre no što je naučio dagovori. Nikakav podatak ne postoji o tome odakle je i kako je dospeo među vukove i koliko je živeo sa nijima... Da li je kao neželjena beba ostavljen da im bude hrana, da li se izgubio, da li je to bio splet tragičnihokolnosti... Ne zna se ni kako je preživeo, ali brojne činjenice govore da je usvojio ponašanje zveri. Kako je mistično počeo, tako je Pućke i završio. Po izbijanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji, početkom devedesetih, sve republike su tražile da im se vrate deca bez roditelja koja su bila u Beogradu. Pućke je vraćen u Bosnu, gde mu se u ratu gubi svaki trag. Imao je možda šesnaet, sedamnaest godina. Rolović kaže da je jedini podatak do kog su došli bio upravo od Žileta, Pućketovog drugara. Navodno, Pućke je poginuo od zalutalog metka, ne zna se ni gde, ni kad, niti da li je bio civil ili vojnik, na čijoj strani....Ne zna se ni da li je to uopšte istina, pošto je u međuvremenu, preminuo i Žile. Dragan Rolović je siguran da bi mu se Pućke, da je živ, javio. Na pomen da će se možda odnekud javiti kad vidi film, i Roloviću i reditelju Ršumoviću lica su se ozarila.

Tri meseca pred publikom, brojne nagrade

Film Ničije dete, kažu oni koji su ga videli, izaziva buru emocija, pretežno suza. Film je svetsku premijeru imao devetog meseca na festivalu u Veneciji, gde je osvojio tri nagrade. Na Zagreb film festivalu je dobio nagradu publike, a u tri meseca koliko se prikazuje na festivalima širom sveta, dobio ih je još nekoliko. Vuk Ršumović kaže da njegov film nije blockbuster, ali da je interesovanje, očigledno ogromno. "Imali smo fantastičan početak na Venecijanskom festivalu, i posle nagrada koje smo tamo dobili, lepo nas je krenulo. Idemo dalje...", kaže za WDR Ršumović. Srpsku premijeru film Ničije dete imaće na FEST-u, a u Nemačkoj će biti prikazan na predstojećem festivalu u Vizbadenu.