Kulturna razmena izmedju Prištine i Beograda: Druženje kulturnih poslenika bez pomoći državnih institucija

---

Bild 1 vergrößern +

Već pet godina se u Prištini održava literarna manifestacija "Polip", učesnici su kosovski i srpski pisci. Ovog proleća su u Beogradu održana dva festivala kosovske kulture, "Mesec dana Prištine u Beogradu" i "Mirdita – dobar dan", a sada je na redu "Mesec dana Beograda u Prištini". Organizatori ovakvih susreta su nevladine organizacije i pojedinci.

Kultura – spona izmedju dva naroda

Prelistavajući štampu u Srbiji i na Kosovu, čovek bi rekao da će teško doći do pomirenja i političkog rešenja još uvek zategnute situacije. Kada se radi o kulturi, nije tako: već godinama se umetnici, pisci, filmski radnici druže, bez obzira na politiku.

Nevladine organizacije pospešuju kulturnu razmenu izmedju Prištine i Beograda, pomoći od države je malo i na jednoj i na drugoj strani. Maja Stojanović, direktorka gradjanskih inicijativa, suorganizator festivala kosovske kulture u Beoradu: "Svi su puni predrasuda koje vučemo ne samo iz devedesetih, nego i ranije iz prethodnih decenija. Ono što je nama ključno jeste da spojimo različite ljude i da oni vide da svi mi imamo iste probleme, imamo iste živote i suočavamo se sa istim problemima..."

Želja da se upozna "onaj drugi", je dovela do druženja na polju kulture, smatra Saša Ilić, književnik iz Beograda: "Mi se medjusobno ne poznajemo, kad kažem "mi" mislim na mainstream kulture. Ali, kada se zaroni malo dublje onda se shvati da tu postoji fluktuacija kulturnih poslenika, pisaca, umetnika i da oni zapravo putuju izmedju Beograda i Prištine i da se tu nešto dogadja. A počeli smo da se družimo još pre Briselskog sporazuma".

Ispostavilo se da su dobra volja i interesovanje alternativnih grupa doveli do uspostavljanja jednog komunikaionog kanala, koga dotada nije bilo i koji je vrlo važan.

Dela kosovskih pisaca posle 40 godina ponovo u Beogradu

Od 2010. godine su "Ćendra-multimedija" iz Prištine i članovi "Betona", literarnog podlistka u "Danasu", pokrenuli proces kulturne književne razmene, koji nije do tada postojao. Priština je već pet godina domaćin literarnog festivala "Polip", na kome kosovski i srpski autori čitaju svoja dela.

I ne samo to: 2011. godine je u Srbiji objavljeno nekoliko knjiga kosovskih autora, tu je i antologija savremene kosovske drame, ali i Memoari Škeljzena Malićija "Kosovo i raspad Jugoslavije", kaže Saša Ilić: "To je jedna o ključnih knjiga za razumevanje prošlosti, koja je doživela vrlo lepu recepciju i u regionu. Kod nas se nije nešto posebno pisalo o tome, ali nebitno, čitaoci su znali znali kako da dodju do ove knjige."

Ovo su prve knjige kosovskih autora posle više od 40 godina, 1972. godine su u Srbiji poslednji put štampane knjige kosovskih pisaca.

Običan život, sličan život – tema filmova sa Kosova i iz Srbije

Bliska je i saradnja filmskih radnika. Na prizrenskom festivalu dokumentarnog filma "Dokufest" se već godinama prikazuju filmovi srpskih autora. A tokom prolećnog festivala "Mesec dana Prištine u Beogradu", prikazani su kosovski filmovi.

Bujar Kabashi, autor filma "Balkon" koji je pokupio sijaset nagrada po svetu: "Stigosmo i u Beograd, napokon! Inače, "Balkan" je kratki film od 20 minuta, snimljen u jednom kadru, koji prikazuje naše novo, posleratno društvo. I koji pokazuje da manje više nismo toliko ni različiti." Pogotovu kada se radi o finansiranju filmova, bilo na Kosovu, bilo u Srbiji, nastavlja Bujar Kabashi: "Koliko sam ja upoznat i u Srbiji, kao i na Kosovu, budžet za film je jako mali. Tako da bi izmena tih iskustava, kako raditi sa malim budžetom sigurno pomogla i jednima i drugima."

Sa policijom i bez nje

Percepcija kulturne razmene se dosta razlikuje, kaže Saša Ilić: "Mediji su u Prištini jako zainteresovani za sve ono što tamo radimo. U Beogradu je potpuno drugačija situacija, to ne interesuje ni književne kritičare niti druge medije."

Postoji još jedna razlika: svaki skup u Beogradu mora da se prijavi policiji, koja onda "čuva" kosovske pisce i umetnike, dok su iskustva Saše Ilića u Prištini – drugačija: "Moram da kažem da nikada nisam video ni jednog policajca, niti ispred "Ćendre", gde se odvijaju programi, nisam ih video ni u gradu, niti je došlo do nekog incidenta."

"Romeo i Julija" na scenama u Beogradu i Prištini

Da li uz pratnju policije ili bez nje, činjenica je da su državne institucije, bilo u Beogradu, bilo u Prištini gluve, kada se radi o pomirenju na nivou kulture. Izuzetak je pretstava "Romeo i Julija" igrana prvo u Beogradu, kasnije i u Prištini, i to i na albanskom i srpskom. Publika oba grada je dugim aplauzom pozdravila ovaj poduhvat finansiran od strane kulturnih institucija.

Jelena Ćombić, iz "Helsinškog odbora za ljudska prava", jednog od organizatora prolećnih festvala kosovske kulture u Beogradu, misli da ipak ima nade: "Da izrazim još jedan put nadu da će u narednom periodu kulturne institucije i ustanove preuzeti organizaciju ovakvih festivala i da će gostovanje umetnika iz Prištine postati sasvim normalna stvar i obrnuto."

Od 26. avgusta do 16. septembra 2015. je Priština domaćin festivala "Mesec dana Beograda u Prištini". I ovoga puta bez podrške državnih institucija