Nova knjiga Vojislava Tufegdžića: “Vidimo se u čitulji – dvadeset godina posle”

Bild 1 vergrößern +

Autor Vojislav Tufegdžić sa svojom novom knjigom

Novinari, Vojislav Tufegdžić i Aleksandar Knežević, sredinom devedesetih su uspeli da steknu poverenje tadašnjih poznatih srpskih kriminalaca, koji su pristali da im pričaju o svom viđenju bujanja kriminala u Srbiji. Od toga je nastala knjiga “Kriminal koji je promenio Srbiju” i dokumentarni film “Vidimo se u čitulji”. Postigli su veliki uspeh i van Srbije. U međuvremenu, puno toga se promenilo. Većina “junaka” knjige više nije među živima, nema ni Miloševićevog režima. Jedan od autora je postao monah, a drugi, Vojislav Tufegdžić je objavio knjigu “Vidimo se u čitulji – dvadeset godina posle”. On za Radioforum kaže da se, pre svega, bavio mehanizmom nastajanja kriminala i dodaje: “ Bavio sam se saradnjom i spregom tadašnje Državne bezbednosti Srbije i visokopozicioniranih kriminalaca. Posebno trenutkom kadu u tu spregu ulazi i politika i policija biva istisnuta. To je nešto što je uzelo tolikog maha da ne možemo ni danas da kažemo da je Srbija zemlja u kojoj u pojedinim situacijama korupcija i organizovani kriminal po snazi ne nadmašuju snagu institucije”

Nedostaju trenerke i patike, sve ostalo je tu

Vojislav Tufegdžić u knjizi navodi da su devedesete u Srbiji obeležili zlatni lanci i satovi, trenerke, patike, splavovi, užasi estrade, sponzoruše, šampanjac, prestižni automobili, prostakluci u Skupštini, fotografisanje ministara na početku izgradnje brzih mostova, još bržih puteva i pruga... Danas, dvadeset godina kasnije, nedostaju, kaže, trenerke i patike. Sve ostalo je tu. Nešto se ipak promenilo. Nema više otimanja automobila i provala u stanove, kriminal u Srbiji više nije na ulici, nego na drugim, sofisticiranijim mestima, poput privatizacija ili međunarodne trgovine drogom. “ Mnogo su sada veće pare u igri nego što je to bilo početkom devedesetih. Pod znacima navoda, možemo reći da je ono što se tada događalo na kriminalnoj sceni prilično naivno u odnosu na sve što je sledilo”, podvlači autor knjige.

Odgovornost političara

Za razliku od prve knjige za koju su odbijali da govore, u novoj su sagovornici pretežno, aktivni ili penzionisani, pripadnici policije i Državne bezbednosti. Tufegdžić navodi da su se svi složili u jednom: političari snose isključivu odgovornost za nerešavanje nagomilanih zločina u proteklih dvadeset pet godina, za otimačinu državnog novca, saradnju sa kriminalcima i korupciju.

Povratak u devedesete?

U Srbiji se, nakon svakodnevnih informacija o pucnjavama, nasilju u porodici i ubistvima, sve češće može čuti rečenica: “Počinjemo da živimo kao u devedesetim”. Na pitanje ima li to osnova Vojislav Tufegdžić kaže da nema. “To pretežno potenciraju pojedini mediji. Mi smo zaboravili kakve su bile devedesete i, hvala Bogu, mislim da ne mogu da nastanu uslovi da se mi u bukvalnom smislu ponovo vratimo u devedesete. Ono što je najvažnije običnim ljudima je da njihova lična bezbednost danas nije ugrožena, kao što je bila nekad, i to ni na koji način ne može da se poredi”, ističe Tufegdžić i dodaje da je za to zaslužna policija kojoj je omogućeno da slobodno i nesputano radi na tom polju. “Nažalost, u drugim segmentima, tamo gde se nalazi veliki novac, ne možemo da tvrdimo da policija ima odrešene ruke da radi svoj posao, kao što je to slučaj u ovom primeru”.

Kraj nije srećan

Knjiga “Vidimo se u čitulji – dvadeset godina posle” završava se potresnim podacima da se Srbija, prema istraživanju na temu šta države čine da bi zadržale svoje talente i stručnjake, od sto četrdeset šest ispitivanih zemalja, nalazi na sto četrdeset četvrtom mestu. Zemlju godišnje trajno napušta oko trideset hiljada, najčešće visoko obrazovanih građana. Njima više nisu potrebni stanovi, mostovi, pruge ili auto putevi... u najavi, zaključuje Vojislav Tufegdžić.

Kniga “Vidimo se u čitulji – dvadeset godina posle” može se naći na kioscima širom Srbije, a moguće je da će se uskoro pojaviti i u Nemačkoj.