Istaknuti umetnici koji žive u Srbiji: Zafir Hadžimanov – Lek za dušu

Bild 1 vergrößern +

Zafir Hadžimanov

''Život je težak, naporan, opterećujući. Sa životom se treba rvati, sa životom treba izaći na kraj sa teškom mukom, znojem, suzama i krvlju i onda moja misija je da izađem na scenu bez obzira da li igram u pozorištu ili držim koncert i da vas nateram da dva sata ili tri sata, zavisi koliko to sve skupa traje, zaboravite na ružnu svakodnevicu i da izađete malkice izlečeni – nije to nešto što će da traje doveka ali neka traje recimo mesec dana.'' - objašnjava sedamdesetjednogodišnji Zafir Hadžimanov dok se družimo u pivnici ''JB'' u centru Beograda. Zračeći ogromnom količinom pozitivne energije on se priseća svojih početaka. Te 1965. godine kada je bio student treće godine glume na beogradskoj ''Akademiji dramskih umetnosti'' osvojio je u Zagrebu svoju prvu nagradu ali ne za glumačko dostignuće nego za pevačko: ''To je bila treća nagrada te večeri ali moja prva festivalska nagrada. To je bilo veče šansona - kompozicija Arsena Dedića ''Čovjek kao ja'' i ‘ajde da kažemo da je to moj zvanični ulazak u svet šou biznisa na velika vrata.''

Put do slave

Usledile su brojne nagarade i žirija i publike na svim mogućim festivalima tadašnje Jugoslavije -Opatijskom, Splitskom, Skopskom, Beogradskom proleću... Veliki hitovi postali su ''Tamara'' Karla Metikoša sa Opatijskog festivala 1966. godine i ''Bio je maj'' Aleksandra Koraća sa Opatijskog festivala 1969. godine: ''To je bilo doba festivala i ako hoćeš da postaneš neko i nešto kao pevač moraš da se dokažeš na festivalu.''

Vrlo brzo Zafir je postao i kantautor, dakle počeo je da piše stihove i da ih komponuje, njegova pesma ''Kako Vardar'' postigla je izuzetan uspeh pa je i to doprinelo da ne nastavi sa glumačkom karijerom koja mu se smešila. Naime u to vreme je igrao glavne uloge u filmovima ''Nož'' Žike Mitrovića i ''Makedonska krvava svadba'' Trajčeta Popova a i čuvena Mira Trailović, tadašnja upravnica beogradskog pozorišta ''Atelje 212'' nudila mu je stalni angažman u pozorištu ali ga je on odbio: ''Muzika je bila jača, angažovanija, muzika me više tražila, više mi je pružala te sam se ja odrekao za neko vreme glumačke karijere.''

Usledili su mnogobrojni koncerti u zemlji i inostranstvu. Gostovao je u svim evropskim zemljama,, Centralnoj Americi, Kanadi, Australiji, nekim zemljama Afrike. Na internacionalnom festivalu na Kubi je od publike dobio nagradu kao najbolji pevač.

Zafir i Senka – tandem iz snova

Ako neki drugi poznati pevač može imati dilemu šta je najlepše što mu se na turnejama dogodilo i šta je najvrednije od onog što je dobio, Zafir je ne može imati: ''Osim tih nagrada, aplauza, ovacija, cveća najtrajnije i najgromadnije je to što smo se Senka i ja zavoleli na jednoj od takvih turneja i što smo slava Bogu ostali zajedno – sada će zlatna svadba; dobro nije to svadba ali smo blizu 50 godina zajedno a venčali smo se kada je Vasil bio na putu.''

U vreme kada su se on i Senka Veletanlić upoznali i jedno i drugo su imali uspešne solo karijere a onda su počeli da nastupaju zajedno i uspostavilo se da su tandem snova. Postali su izuzetno popularni u tadašnjoj Jugoslaviji ali i u bivšem SSR-u: ''Mi smo recimo u Moskvi imali koncerte pred 20000 ljudi svako veče. Ja sam i tamo, i Senka naravno, održao taj neki svoj rejting – da se bavim onim što najbolje mogu da radim - a to je svaku pesmu na neki način i glumački doneti i naravno u svakoj pesmi na svoj način ispoštovati dobru poeziju.''

Zafir i Senka prestali su da nastupaju zajedno kada je počeo raspad Jugoslavije. Senka je tada odlučila da se povuče sa javne scene: ''Kada je shvatila da će biti rat i da će njena zemlja da ode do đavola ona je odlučila da više ne peva jer Senka je baš Jugoslovenka. Ona je od oca Bosanca, majke Slovenke, rodila se u Zagrebu, živi u Beogradu, udala se za Srbina pa onda za Makedonca – nema veće Jugoslovenke na svetu a nema zemlju.''

Uspeh u mjuziklu

Zafir je odlučio da nastavi i posle raspada Jugoslavije ali ovog puta u takozvanom muzičkom pozorištu – mjuziklu. Sa velikim uspehom igrao je glavne uloge – mlekadžiju Tevjea u ''Violinisti na krovu'' u ''Srpskom narodnom pozorištu'' u Novom Sadu, beogradskom ''Pozorištu na Terazijama'' i bostonskom Forum Theatre - u i Žan Val Žana u ''Jadnicima'' u beogradskom ''Madlenijanumu.'' Za gostovanje u Forum Theatre - u posredno je zaslužan njegov sin Vasil koji je u Bostonu studirao na najprestižnijem Berklee College of Music: ''On je diplomirao te '95 i Senka i ja odemo da budemo tamo na svečanosti diplomskoj. Te večeri kad smo stigli pozove nas naša kuma na večeru. Na večeri padne pesma. Otpevam ja ''If I were a rich man'' i sutradan zvoni telefon: ''Ovde direktor pozorišta Forum Theatre, mi bi vam ponudili da igrate glavnu ulogu.'' Ja kažem: ''Kako da ne.'' On kaže: ''Šaljem auto po vas.'' Dođe auto po mene, ja odem tamo i shvatim da sam došao na audiciju. Nije to bilo zezanje nego prava, pravcata audicija. I onda sam uspeo da pobedim. Njih 20-tak je bilo u konkurenciji i ja ih sve sredim i ostanem tri meseca u Bostonu. Igrao sam 40 puta predstavu iz večeri u veče.''

Od ljubov ne se bega

Za mjuzikl, ali ovog puta onaj za koji je Zafir napisao i tekst i muziku vezan je jedan od njegovih najvećih uspeha. Reč je o mjuziklu ''Halo budjenje'' koji se igrao u njegovoj rodnoj Makedoniji, tačnije u Skoplju u ''Dramskom teatru'': ''Vasile daj mi intonaciju (Vasil daje intonaciju na klaviru). Vrlo je jednostavno – kad na kraju refrena ja otpevam ''Od ljubov ne se bega'' vi svi zajedno sa mnom otpevate ''Od ljubov ne se bega'' (publika peva).'' - ovako je publika u beogradskom Mikser house – u na koncertu koji je nedavno održao sa svojim sinom Vasilom, pijanistom i kompozitorom, pevala kraj refrena pesme iz pomenutog mjuzikla. Obraćajući se publici Zafir je rekao da se na Brodveju dešava da song iz nekog mjuzikla postane hit nad hitovima i sa zadovoljstvom ispričao da se nešto slično desilo i njemu: ''Tako ovo moje ''Od ljubov ne se bega'' je postalo veoma popularno dole – peva se na rođendanima i svadbama i onako kako to već biva kad nešto postane narodski hit. Svi autori, verujte mi, negde duboko u sebi sanjaju da im se pesma peva u narodu pa evo ja sam to doživeo zaista.''

Zafirova želja je da ovaj koncert on i Vasil izvedu bar još dvadesetak puta u regionu a možda i šire. Za sada imaju poziv iz Slovenije da održe tri, četiri koncerta tokom leta.