Sve već broj izbeglica iz ratnih i kriznih područja: Politički i bezbednosni aspekti izbegličke krize

Bild 1 vergrößern +

Izbeglice u Berlinu čekaju registraciju

Šta prema dosadašnjim saznanjima predviđaju nova pravila za one koji u Nemačkoj traže azil?

Reč je o promenama zakona o odlučivanju o azilu o zakona o prinadležnostima za one koji traže azil. Konkretno, nacrtom se predviđa da od početka naredne godine savezna vlada uplaćuje po 670 evra mesečno saveznim zemljama za svakoga ko podnese zahtev za azil i to od registracije do okončanja procesa. Međutim, same izbeglice bi trebalo da dobiju što je manje moguće novca a što je više moguće pomoći u potrebštinama. A onima koji moraju da napuste Nemačku jer su im zahtevi za azil odbijeni novčana pomoć će biti smanjena. To se najviše odnosi na migrante sa Balkana, recimo iz Srbije ili Makedonije, čiji zahtevi za azil gotovo redovno bivaju odbijeni. Za one kojima će biti omogućen ostanak, obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za izgradnju socijalnih stanova i 350 miliona evra za negu i odgoj maloletnika bez pratnje roditelja. Ukupno vlada planira da za narednu godinu na troškove u vezi sa izbeglicama izdvoji dodatnih pet milijardi evra.

To su suve brojke i zakonski paragrafi. A šta kažu sami političari?

Tokom vikenda i danas za reč su se javili pre svega konzervativni političari. Unutrašnjepolitički stručnjak Hrišćansko-demokratske unije, Volfgang Bozbah, izrazio je sumnju da Nemačka zaista može da integriše 800.000 izbeglica, koliko ih se samo u ovoj godini očekuje. Zamenik šefa poslaničke grupe konzervativaca u Bundestagu, Hans-Peter Fridrih iz Hrišćansko-socijalne unije, ocenio je da su nemački kapaciteti za prihvatanje izbeglica ograničeni. A nemački predsednik Joahim Gauk je svoje bojazni formulisao ovako: "Naši prijemni kapaciteti su ograničeni iako još nije utvrđeno gde se te granice nalaze." Ekonomski stručnjak CDU, Klaus-Peter Vilš, bio je još konkretniji pa je, uz primedbu da Nemačka već sada ima velikih problem asa integracijom doseljenika, rekao: "Ni partija ni baza nisu tako euforični kao što su vrh stranke i ured kancelarke". Kancelarka Angela Merkel je, naime, sredinom meseca kazala da ustavom garantovano pravo na azil za politički progonjene ne poznaje ograničenja. Njen portpatrol Štefan Zajbert danas je insistirao da će Nemačka dati zaštitu onima kojima je zaštita potrebna ali da će oni koji nemaju pravo na ostanak morati da napuste zemlju.

Političari govore o problemima u integraciji. Kakvo je stanje na bezbednosnom planu?

Savezni ured za brobu protiv kriminala saopštio je danas da je do 21. septembra ove godine zabeleženo 437 krivičnih dela usmerenih na smeštaje za azilante. Među njima je 26 paljevina i 33 druga delikta kakvi su fizički napadi mada je najveći deo zapravo oštećenje objekata. U zbiru je to ipak već sada dvostruko više napada na objekte za smeštaj azilanata i izbeglica nego tokom cele prošle godine. Ukoliko u Nemačku u 2015. zaista dođe 800.000 azilanata, i to će biti dvostruko više nego u 2014. Neke državne instiucije već procenjuju da će izbeglica do kraja godine zapravio biti milion a opštinske vlasti, koje su nadležne za njihovo zbrinjavanje, žale se na nedostatak kapaciteta. Raste i broj izveštaja o incidentim ameđu doseljenicima u prijemnim kampovima. Posle masovne tuče u jednom smeštaju za azilante u Kaselu, u kojem se nalazi 1.500 ljudi, razvila se i diskusija o tome kako takve nerede sprečiti. U tuči između 300 Albanaca i 70 Pakistanaca bilo je nekoliko desetina povređenih. U prvim reakcijama, predstavnici Sindikata policije tražili su razvrstavanje migranat po kampovima na osnovu nacionalne pripadnosti kao razdvajanje muslimana i hrišćana te eventualno i muškaraca od žena. Takođe je zahtevano da radnici obezbeđenja u tim smeštajima dobiju obuku u multikulturalnoj komunikaciji.

Koliko se izbeglica iz ratnih i kriznih područja Azije i Afrike preko Balkana kreće prema Evropskoj uniji?

Trenutno, u Srbiju iz Makedonije dnevno uđe oko hiljadu izbeglica dok iz srpsko-hrvatsku granicu svakog dana pređe nekoliko hiljada azilanata. To su, makar, zvanični podaci iz regiona. Centar za zaštitu i pomoć tražiteljima azila saopštio je da se u prihvatnom centru u Preševu, na jugu Srbije, tokom vikenda i danas registrovano po oko hiljadu ljudi dok ih je pre toga bilo oko 4.000 odjednom. Centar je precizirao da je od početka godine kroz Srbiju prošlo oko 200.000 migranata od kojih je 140.000 zvanično zatražilo azil ali su uglavnom ipak nastavljali put dalje ka EU. U Hrvatsku je iz Srbije samo tokom prethodnog dana ušlo između pet i šest hiljada izbeglica, objavila je policija u pograničnom mestu Opatovac. Reč je o azilantima koji autobusima organizovano dolaze do Šida a potom uglavnom pešice prelaze granicu. Kroz Hrvatsku je do sada, prema zvaničnim podacima, prošlo 77.000 migranata. A kroz Makedoniju je samo u poslednjih 3 meseca i deset dana, od kako su promenjena pravila o registrovanju migranat, prošlo 103.000 izbeglica. To je zvanično saopšteno u Skoplju i precizirano da je samo tokom prethodnog dana na prelazu kod Đevđelije granicu iz Grčke prešlo više od 2.500 izbeglica. Na grčkoj strani, u mestu Idomeni, dnevno se u poslednjih deset dana registruje 6.000 migranata što je dvostruko više nego pre, recimo, šest nedelja, kako prenose lokalne humanitarne organizacije.

Kako se građani u bivšoj Jugoslaviji odnose prema migrantima?

Upravo sam se ovog vikenda vratio iz Srbije gde sam od kolega novinara čuo puno priča o volonterima koji se samostalno organizuju, često preko društvenih mreža na internetu ili u okviru akcije koje pokreću privatne firme ili mediji, pa donose hranu ili odeći i druge potrepštine izbeglicama. A mi imamo zabeleženu i jednu takvu priču iz Bosne i Hercegovine. Bosanac Kemal Marendić putuje skoro svakog drugog dana po dva i po sata u jednom pravcu - iz svoje Tuzle do hrvatsko-srpske granice - kako bi pomagao izbeglicama koje preko takozvane "balkanske rute" idu ka centralnoj Evropi. Spontanu dobrovoljnu akciju pokrenuo je pre dve-tri sedmice a o tome je danas na granici govorio našem kolegi Srđanu Govedarici.