Islamski radikaliazam na Kosovu: Žene i deca - žrtve ekstremnog radikalizma

Bild 1 vergrößern +

Na sirijskom ratištu ima više stotina osoba s Kosova - Na slici: Ruševine u blizini Damaska

Prema domaćim i međunarodnim statistikama, u odnosu na broj stanovnika, Kosovo se nalazi u samom vrhu po broju onih koji su se pridružili terorističkim organizacijama u Siriji i Iraku, a najveći broj se aktuleno bori na strani Islamske države. Prema poslednjim podacima Policije Kosova, registrovano je oko 300 pripadnika ISIL-a, a od 2012. godine poginulo je 50 njih.

Odlaze i cele porodice

Od 2013. godine do sada Policija Kosova je vodila istragu protiv 180 osoba. Oko 90 osoba je uhapšeno, a podignuto je preko 40 optužnica. Prema istom izvoru, najviše građana na sirijsko ili iračko ratište je iz najsiromašnijih opština: Uroševca, Kačanika, Đeneral Jankovića i Štimlja.

Za sada nema značajnijih rezultata nakon usvojenog Zakona o kažnjavaju onih koji učestvuju na stranim ratištima, a posebno zabrinjava činjenica što su građani Kosova jedini u regionu koji sa sobom u Siriju ili Irak vode i svoju porodicu, žene i decu. Koji su razlozi pridruživanja građana Kosova terorističkim islamskim organizacijama i šta se dešava sa njihovim porodicama, posebno kada oni poginu?

Sumnjive mnoge nevladine organizacije

Šesnaest nevladinih organizacija, koje godinama deluju na Kosovu, prošlog meseca nisu dobile dozvolu za nastavak rada, zbog sumnje da su uključene u regrutovanje građana u terorističku organizaciju Islamske države, finansiranje ekstremističkih aktivnosti i širenje propagande. Ove organizacije, koje su se navodno bavile humanitarnim radom, zatvorene su nakon hapšenja 40 osoba, od 57 osumnjičenih iz iste grupe za terorizam.

Iako je tokom ove godine opao broj građana koji odlaze na sirijsko ratište, poseban problem predstavljaju slučajevi odlaska sa celim porodicama, ženama i decom. Serbeze Hadžiaj, novinarka koja duže vreme istražuje ovaj fenomen ističe da se većina žena i njihove dece tretiraju kao žrtve, zbog toga što su primorane da pođu sa muževima ili su nasilno odvedene.

Kako se vratiti?

„Problem sa ovim ženama i njihovim porodicama je što su neke od njih ostale udovice i sa njihovom decom su sada izolovane zbog raznih razloga, uglavnom u redovima terorističke organizacije Islamske države. Prema još uvek nepotpunim informacijama članova porodica na Kosovu, najmanje dve žene koje su ostale udovice u Siriji ne mogu da se vrate. One su nakon pogibije muževa preudate za druge pripadnike ISIL-a, a njihovu decu treniraju po terorističkim centrima“, kaže Hadžiaj.

Arbana Džara, novinarka dnevnog lista ZERI, koja takođe prati problem odlaska žena na strana ratišta ističe da ima i onih koje bi htele da se vrate nakon pogibije muževa, međutim, ne ispunjavaju formalne uslove. „Ima onih koje bi se vratile, ali nemaju mogućnosti, jer su predale sve svoje dokumente, promenile su svoja imena i prezimena, i nemoguće je da se vrate“, kaže Džara.

Odlaze i devojke

Međutim, pored udatih žena koje uglavnom bez svoje volje odlaze na ratišta na Srednjem Istoku Istoku smatra se da ima oko 20-tek mladih devojaka koje su uspele da pređu granicu i pridruže se terorističkoj organizaciji ISIL. S druge strane, Policija Kosova je ipak uspela da samo tokom ove godine spreči nekoliko devojaka iz Vitine i Vučitrna da pređu granicu radi priključivanja terorističkim organizacijama. Pitanje koje se postavlja je i koji su razlozi visokog učešća građana Kosova na stranim ratištima, posebno žena.

Fljorim Šatroli iz sektora za sprečavanje nasilnog ekstremizma u Policiji Kosova navodi da one uglavnom žive u teškim ekonomskim uslovima, najveći broj ima završenu samo osnovnu školu, a njihova prosečna starost je 24 godine. I sociolog Sibil Haljimi smatra da je siromaštvo jedan od glavnih razloga za odlazak na sirijsko ratište.„Ekonomski faktor je prvi, ali ne i poslednji. Ove grupe funkcionišu u zemljama u razvoju ili stvaraju svoje baze u zemljama gde je veliko siromaštvo i nezaposlenost visoka, a motivicija takvih kategorija da doprinose svojoj zemlji veoma niska“, kaže Haljimi.

Efekti manipulacije

Serbeze Hadžaj deli ovakvo mišljenje i dodaje: „Jedan dobar broj njih nema potreban nivo obrazovanja i pripada siromašnim porodicama što je dobra osnova za manipulaciju. Često, kada odu tamo, susreću se na novom realnošću, jer oni nisu otišli da se prvenstveno bore za džihad. Ali ima i drugih primera, kada je nivo manipulacije postiže efekat i oni idu da se bore za nešto sveto“. Serbeze Hadžaj takođe ističe da je policija Kosova identifikovala nekoliko regrutnih mreža i puteve odlaska građana u Siriju ili Irak. Ranije se išlo direktno u Siriju, a sada takvi građani dobijaju lažne stipendije za studije u Jordan, Egipat ili Saudijsku Arabiju ili navodno pohađaju razne programe i seminare.

Socijalne mreže i dalje su najpopularnije za regrutaciju, a prema poslednjim saznanjima, za odlazak u konflikte zone građani sve manje koriste prištinski aerodrom. Prva destinacija je aerodrom u Skoplju, a pošto doputuju u Istambul, nastavljaju put prema određenoj zemlji. Na pitanje da li i žene učestvuju u regrutovanju Hadžaj ističe: „Ima i drugih slučajeva kada se žene tretiraju kao sumnjive. To znači da ima osnovanih elemenata da su one uključene u logistiku, informisanje i druge forme koje su direktno vezane za regrutaciju u terorističke organizacije“.

Odgovornost Islamske zajednice

Ono u čemu postoji široki konsenzus je da Islamska zajednica ima posebnu odgovornost za visok procenat učesnika konflikta u zonama Srednjeg Istoka, jer nije u stanju da kontroliše hodže koje propovedaju radikalni islam i van džamija, a koje su plaćene iz nekog drugog centra. Podaci govore da samo 20 odsto hodža, ima dozvolu za rad od Islamske zajednice Kosova. Hadžiaj smatra odgovornom Islamsku zajednicu zbog defanzivnosti i kada je reč o stranim humanitarnim organizacijama koje su gradile džamije i držale razna predavanja i u sprečavanju mladih da odlaze na strana ratišta.

Zakon o kažnjavanju onih koji se bore na stranim ratištima za sada nije doneo značajnije rezultate, posebno što oni koji bi se i vratili znaju da ih očekuje zatvor i do 15 godina, a nije predviđena i integracija u društvo, posebno ne žena i dece. A na pitanje da li žene mogu da doprinesu sprečavanju odlaska mladih devojaka ili u najmanju ruku svoje dece u Siriju i Irak, odgovor je jednoglasan: veoma teško i uglavnom bez uspeha.