Romi i dalje najugroženija zajednica u Srbiji: Vučić podržava Berlin u nameri da vrati Rome u Srbiju

Bild 1 vergrößern +

Deca u jednom od romskih “karton-naselja” u Beogradu

“I treba da nam ih vrate. Ovo je sigurna zemlja, nema nikakvog političkog progona. Traže politički azil da bi na petočlanu porodicu dobili 900 evra mesečno, šest meseci 5400 evra. Vrate se nazad i lepo.“ kaže Aleksandar Vučić.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović ocenio je da politika zapošljavanja pripadnika romske zajednice nije imala vidljive rezultate. On je naveo da 90 odsto pripadnika romske zajednice nema stalan posao, kao i da najveću diskriminaciju doživljavaju upravo prilikom zapošljavanja. “Oni traže ekonomski azil. Nisu napustili zemlju iz hira, već zato što nisu uspeli da obezbede opstanak i materijalnu sigurnost za svoju porodicu” Povodom upozorenja premijera Aleksandra Vučića da će Romima koji po povratku iz Nemačke ponovo pokušaju da traže azil biti uskraćena socijalna pomoć Mihajlović iz Saveta Roma kaže da ne veruje da će se to dogoditi, ali da bi razumeo takvu odluku ukoliko bi broj tražilaca azila ugrozio bezvizni režim ili put Srbije ka Evropskohj uniji.

Civilni sektor upozorava da je nedopustivo i protivustavno ukidanje socijalne pomoći. “Romi, osim što su siromašni zbog čega odlaze u zapadnu Evropu, izloženi su i svim oblicima diskriminacije, suočavaju se sa stereotipima predrasudama. Ne treba okretati glavu ni pred pojavama kako vidljivog, tako i skrivenog rasizma, kažu u Centru za prava manjina. U Srbiji živi vise od pola miliona Roma, a najmanje petina ih je u Beogradu. Glavni grad je, uređenjem više lokacija sa montažnim kućama i kontejnerima, uspeo da jedan broj Roma iseli iz tzv. kartonskih naselja, ali većina i dalje živi u nehumanim uslovima. Prema podacima OEBS-a, romskih naselja u Srbiji ima 597, ali u udruženjima Roma tvrde da je to pogrešan podatak i da ih ima oko 1.100. U protekloj dekadi Roma, nadležni su insistirali na obrazovanju ove nacionalne zajednice, na inkluziji, uvođenju asistenata u nastavi, kao i povlašćenoj kvoti za prijem Roma na fakultete. To su pripadnici većinske zajednice pokušavali da zloupotrebe, prijavljujući se kao Romi kako bi studirali o državnom trošku. Romski đaci rano napuštaju školu, pa većina sa obrazovanjem završava već u 12. godini, ali se povećava broj onih koji odlaze na studije. Iako država pokazuje opredeljenost da unapredi položaj Roma i osigura njihov ravnopravan tretman, svakodnevni problemi sa kojima se suočava većina Roma ostaju nerešeni. Oblasti u kojima najčešće dolazi do diskriminacije pripadnika ove nacionalne manjine, jesu pristup dokumentima, zdravstvena zaštita, stanovanje i zapošljavanje. Iako se pozivaju na pomenute probleme i na ugroženost po rasnoj osnovi, u neformalnim razgovorima ipak, oni koji se odluče da krenu na put, novac navode kao glavni razlog za napuštanje Srbije i traženje azila u Nemačkoj.