Srbija vraća imovinu oduzetu od Jevreja : Ublažavanje istorijske nepravde

Bild 1 vergrößern +

Skupština Srbije

Sedamdeset godina posle završetka II svetskog rata država Srbija je rešila da ublaži nepravdu i prema žrtvama holokausta koje nemaju naslednike, tako što će imovinu oduzetu od njih vratiti Jevrejskoj zajednici i svake godine, u narednih četvrt veka, izdvajati po 950.000 evra za proučavanje zločina nad Jevrejima. To je suština novousvojenog Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta bez živih naslednika, čiji je cilj da ublaži istorijsku nepravdu jer, kako su objasnili predlagači, iako Srbija kao država nije učestvovala u progonu Jevreja ne treba ni da ima koristi od posledica holokausta.

Novi zakon ne može da otkloni, ali može da ublaži posledice holokausta, jer je Jevrejska zajednica decenijama u oskudici, kaže za WDR predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks. "Posledica i namera holokausta je bila i pljačka i tokom rata je od svih Jevreja oduzeta celokupna imovina i pokretna i nepokretna. Posledice ovog Zakona bi trebalo da budu te da Jevrejska zajednica znatno poboljša svoje materijalno stanje i mogućnost aktivnosti".

Na spisku imovine za vraćanje nalazi se sve što je između 6. aprila 1941. i 9. maja 1945.oduzeto od Jevreja koji su ubijeni a iza njih nisu ostali potomci. Reč je o najmanje 3.000 nekretnina, na području današnje uže Srbije i Banata, dok se podaci za Srem i Bačku, nekadašnje okupaciono područje Madjarske i NDH, još prikupljaju. Osim vraćanja ili obeštećenja za oduzetu imovinu Zakon predvidja i finansijsku podršku za Jevrejsku zajednicu od 950.000 evra godišnje u narednih 25 godina.

Taj novac, kako ističe Ruben Fuks, koristiće se strogo namenski pre svega za obrazovanje u vezi sa holokaustom, ali i kao podrška Jevrejskoj zajednici za oživljavanje aktivnosti i negovanje kulture i tradicije. "Imovina onih koji su stradali koristi se za proučuvanje toga šta im se dogodilo,zašto im se to dogodilo i kako im se dogodilo", rekao je Fuks.

Novi Zakon pomoći će Jevrejskoj zajednici da poboljša svoj položaj ali, kako ističe Fuks, ima pre svega ima moralnu vrednost. Prema njegovim rečima to "ipak znači da je stav društva da jednu užasnu nepravdu treba popraviti i da bez obzira što ljudi koji danas žive ne snose krivicu, oni koriste otrovne plodove jednog zločina". Za odnos prema Jevrejskoj zajednici danas Fuks kaže da je, kada je reč "o oficijelnoj i većinskoj Srbiji uglavnom korektan", iako ima marginalnih pojava antisemitizma.

Prema poslednjem popisu stanovništa, svega 787 gradjana Srbije deklarisali su se kao Jevreji. Fuks medjutim ističe da Jevrejska zajednica u Srbiji ima izmedju 3.000 i 4.000 članova jer okuplja sve koji se osećaju kao Jevreji bez obzira na to kako su se izjasnili, kao i članove njihovih porodica.

Usvajanje ovog zakona podržale su sve parlamentarne stranke kao ispunjenje moralne obavezue i korak ka istorijskoj pravdi, ali je bilo i onih koji su ukazali da je neprimereno da se u isto vreme u Srbiji blagonaklono gleda na rehabilitaciju kolaboracionista kao što je bio Milan Nedić, predsednik vlade u vreme nacističke okupacije, koja je blagonaklono gledala na istrebljenje Jevreja.