Posle terorističkih napada u Parizu: Trag terorista od Sirije do Belgije

---

Bild 1 vergrößern +

Zastave Francuske i Evropske unije spuštene na pola koplja

Stotine ljudi okupilo se u podne na trgu Republika u Parizu, koji je u petak bio jedna od lokacija serije terorističkih napada. Francuski predsednik Fransoa Oland je povodom terorističkih napada u Parizu proglasio trodnevnu nacionalnu žalost i vanredno stanje u zemlji. U Parizu i drugim gradovima Francuske zabranjena su javna okupljanja do četvrtka.

Oland je danas u francuskom parlamentu izjavio da je Francuska u ratu i da su teroristički napadi isplanirani u Siriji, organizovani u Belgiji, a izvršeni u Francuskoj. „Teroristički napadi su napad na naše vrednosti, našu mladost, naš način života“, poručio je Oland. Kako je rekao, Francuska neće ustuknuti, a govor je završio rečima "istrebićemo terorizam".

Širom Francuske pojačane su bezbednosne mere, kao i kontrola granica, rasporedjeno je i hiljade dodatnih vojnika i policajaca. Tokom noći, policija je pretražila 168 lokacija širom zemlje, a u poslednjih 48 sati u kućni pritvor stavljene su 104 osobe, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev.

Veliku policijsku akciju danas je sprovela i belgijska policija, u potrazi za licima koja su eventualno povezana s terorističkim napadima u Parizu. Veruje se da je organizator tih napada poreklom iz Belgije. O tome razgovaramo sa koleginicom Snežanom Bogavac koja se nalazi u Briselu.

Radio Forum: Snežana, najpre kako je protekla današnja akcija policije u Briselu, tacnije u Molenbeku? Da li ima uhapšenih?

Snežana Bogavac: Jutros oko 11 časova započeta opsežna akcija u briselskoj četvrti Molenbeek završena je bez novih hapšenja. Kako je saopštio portparol belgijskog državnog tužioca akcija je danas popodne okončana „negativnim rezultatom“. Ali, protiv dvojice od sedmorice juče već privedenih muškaraca danas je odredjen nalog za hapšenje pod optužbom da su učestvovali u terorističkom atentatu i akcijama terorističkog udruženja.

Velika racija danas preduzeta je zbog Salaha Abdelslama koji je, prema navodima briselskih i pariskih vlasti, jedan od glavno osumnjičenih za napade u Parizu. Prema navodima francuskih medija, policija ga je kontrolisala i pustila, od tada je u bekstvu. Njegov brat jedan je od napadača-samoubica, vinovnika napada od petka Brahim Abdeslam koji se u vazduh digao u koncetnoj hali Betaclan. Treći brat Mohamed Abdeslam, kojeg je belgijska policija uhapsila juče, danas je pušten na slobodu. Njegovi advokati su za belgijsku novinsku agenciju Belga saopštili da je njihov mandant imao alibi za petak naveče i da može da se dokaže da u napadima u Parizu nije učestvovao.

Radio Forum: Kakve su reakcije u Belgiji, da li je javnost iznenadjena cinjenicom sto su na njenoj teritoriji boravili teroristi i da li su u Belgiji trenutno posebne mere bezbednosti?

Nažalost, javnost nije mnogo iznenadjenja i to zato što ovo nije prvi put da se Belgija i brisel dovode u vezu sa terorističkim akcijama. Setimo se samo napada na briselski Jevrejski muzej u maju prošle godine u kojem su poginule četiri osobe ili za dlaku izbegnute tragedije u vozu Talis na relaciji Pariz Amsterdam, na belgijskoj teritoriji.

Mere bezbednosti u Briselu su pojačane za jedan stupanja, najavljene su opsežne kontrole na svim javnim skupovima. Prisustvo policije i vojske posebno je vidno na aerodromu, na železničkim stanicama i u blizini Evropskog parlmenta, Komisije i drugih zgrada EU. Posebno su jake mere bezbednosti i s obzirom na sutrašnju prijateljsku fudbalsku utakmicu Španija-Belgija. Španski fudbaleri danas su direktno sa aerodromske piste uz policijsku partnju preveženi u hotel u gradu, a trenirali su na hermetički zatvorenom stadionu.

Radio Forum: Neki od napadaca su iz Belgije. I francuski predsednik Oland danas je govorio o organizaciji napada iz Belgije, kako objasniti taj fenomen, da je upravo Belgija, tacnije gradska cetvrt Molenbek mesto gde su teroristi bili smesteni?

Prema navodima ovdašnih medija, konce prekjučerašnjih napada je vukao belgijski islamista Abdelhamid Abaaoud. On je već i pre napada slovio kao najtraženiji belgijski islamista, bio je jedan od prvih koji su iz Belgije otišli da se pridruže terorističkoj organizaciji Islamska država. Sada se ukazuje da je on dobro poznavao najmanje jednog od napadača-samoubica iz Pariza, ako ne i dvojicu. Takodje se navodi da je i on ranije živeo u četvrti Molenbeek i navodno rukovodio i terorističkom grupom koja je planirala napade na policiju u Belgiji. U januaru su, u akciji upravo uperenoj protiv te grupe, u gradu Vervijeu ubijena dva muškarca koji se smatraju džihadistima, Abaaoud je uspeo da pobegde i smatra se da od tada nije boravio u Belgiji, a u julu je u odsustvu osudjen na 20 godina zatvora.

Molenbeek je naoko četvrt kakvih ima u mnogim velikim gradovima u Evropi, deo Brisela u kojem skoro polovinu od 90.000 stanovnika čine doseljenici iz Maroka, ali ima muslimana i iz drugih zemalja. Neka vrsta geta, nezaposlenost iznosi 30 odsto, medju mladima još i više, siromaštvo je vidno, komunikacija sa starosedeocima mala. Sve zajedno povoljno tlo za radikalizaciju mladih, a mediji navode da su u mnogima od 22 džamije uticajni salafistički imami. U Molenbeeku je jedno vreme živeo i izvršilac terorističkog napada na Jevrejski muzej u Briselu prošle godine u kojem su pogionule četiri osobe, kao i atentator iz Talisa. Ali, mnogi smatraju da je Molenbeek, iako slovi za tvrdjavu islamista u Belgiji, tek “vrh ledenog brega”, jer Belgija načelno ima problem sa radikalnim islamistima. Prema navodima vlasti i do 650 ljudi iz Belgije pridružilo se Islamskoj državi. U odnosu na broj stanovnika više nego iz bilo koje druge zapadnoevropske zemlje. Još početkom ove godine su belgijske vlasti računale da se najmanje 100 islamista vratilo iz borbi u Siriji.

Radio Forum: U Briselu je danas odrzan i sastanak šefova diplomatija Evropske unije. Kakvi su zakljuci?

Šefovi diplomatija danas su razmatrali mogućnosti za zaustavljanje sukoba u Siriji, pre svega za uspešan nastavak mirovnog procesa u Siriji pod okriljem UN koji je započeo u Beču kao i mere za suzbijanje aktivnosti terorističke Islamske države.

Francuska je od EU-Partnera zahtevala da se što pre donesu odluke vezane za jači angažman u borbi protiv terorizma. Pariz želi jedinstveni registar vazdušnogsaobraćaja, strožije zakone o oružju i oštrije postupke za obustavu finansijskih tokova u korist radikalnih islamista. Ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Walter Steinmeier(SPD) je danas u Briselu rekao da je, sve i ako mere protiv džihadističke milicije “Islamska država“ moraju biti nastavljene, jasno da “na kraju borba protiv terorizma ne može da bude dobijena vojno”. Nemački političari su Francuskoj obećali svu moguću pomoć i podršku, ali i stavili do znanja da nisu skloni vojnom udaru na IS u Siriji uz nemačko učešće. Berlin se nada da će ce nakon konferencije o Siriji u Beču nastaviti mirovni proces pod okriljem UN i da i u savetu bezbednosti moći da se zajednički donese odgovarajuća rezolucija.

Radio Forum: U Briselu se u petak sastaju i ministri unutrasnjih poslova EU. Da li ce dogadjaji iz Pariza intenzivirati saradnju bezbednosnih agencija zemalja EU?

Tačan dnevni red skupa koji je zakazao Luksemburg, kojido kraja godine predsedava EU, znaće se u zavisnoti od dogadjaja narednih dana, ali najverovatnije će na njemu biti reči o uspostavljanju intenzivnije saradnje tajnih službi, policija i pravosudja. Takodje će se svakako postaviti pitanje bolje zaštite granica, tako onih unutar Šengenskog prostora tako i spoljnih granica EU. U petak će naravno iako se stalno ponavlja da terorističke napade ne valja mešati sa izbegličkom krizom, svakako i to biti tema. Poljska je već najavila da posle napada u Parizu ne želi da učestvuje u dogovorenoj raspodeli izbeglica po utvrdjenoj kvoti.

Pored toga, danas je francuski predsednik Hollande zatražio podršku EU na osnovu člana 42-7 Lisabonskog sporazuma Evropske unije. Tu se kaže da su u slučaju oružanog napada na teritoriju jedne od zemalja članica druge članice dužne da joj pruže svu moguću pomoć i podršku u skladu sa članom 51 Povelje UN. Šta ovo znači, da li Pariz očekuje vojnu pomoć ili finansijsku pomoć za sopstvene vojne akcije ostaje da se vidi. Hollande je zatražio i vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN i želi da ovo telo posle napada u Parizu usvoji rezoluciju o borbi protiv terorizma.