Bundestag za produženje pomoći: Tračak nade za Grčku

Bild 1 vergrößern +

Nemačka i grčka zastava ispred zgrade Bundestaga

Odluka da se za četiri meseca produži pomoć Grčkoj ne znači da će Atina dobiti svež novac, nego samo da ima još toliko vremena da razradi program izlaska iz krize. Ukoliko bude uspešna u tome dobiće nove kredite iz fonda za hitne intervencije koji su sada blokirani.

Iako je u nemačkoj političkoj, i ne samo političkoj javnosti, mnogo skepse prema Grcima - za pomoć se založio i tako strog kritičar Grka kao što je ministar finanasija Volfgang Šojble. Šojble je u debati rekao da Grčka mora da obavi svoj deo posla, da je solidarnost povezana sa poverenjem i dodao da diskusije pre i posle izbora i naročito u poslednja 24 sata nisu olakšala donošenje pozitivne odluke. Pri tom je mislio na ponovne zahteve da se otpiše najveći deo duga.

Stranka Levice je već uoči sednice najavila da će podržati produženje pomoći, a predsednik njenog parlamentarnog kluba Gregor Gizi je rekao da je jugu Evrope potrebna neka vrsta Maršalovog plana, da se u Grčkoj mora ulagati u obrazovanje, brodogradnju i turizam, jer će samo tako zemlja krenuti napred, a ne kresanjem plata i penzija i rasprodajom svega, kao što joj se propisuje.

Socijaldemokrate smatraju da će već u junu Grčkoj biti potrebna ova pomoć, a njihov finansijski ekspert Karsten Šnajder je rekao da je relativno mala verovatnoća da će evropskim zemljama biti vraćeni krediti i to nije cilj koji bi trebalo da slede SPD i Nemačka. A poslanicima stranaka Unije koji su protiv pomoći kopredsednik parlamentarnog kluba Zelenih Anton Hofrajter je poručio da se stiče utisak da se njihove izjave manje zasnivaju na činjenicama, a više na paničnom strahu da će im još više birača prebeći Alternativi za Nemačku.

Druge članice evrozone već su podržale program pomoći, a kakve će koristi od svega biti ostaje da se vidi. Od 2010. Grčka je dobila 227 milijardi evra - ne kao poklon, nego u vidu kredita. Tako je dug već prezadužene zemlje samo povećan. Pri tom je sav taj novac otišao za vraćanje već uzetih kredita i plaćanje kamata. Tako se Grčkoj pozajmljuje novac da bi ona vraćala novac koji je ranije dobila i kako bi se hranila iluzija kako će jednog dana isplatiti sve dugove. Naravno, taj dan niti će doći, niti može da dodje.

Jedino rešenje za grčkog ministra finansija Varufakisa jeste - da se Atini jednostavno oprosti najveći deo duga. To mišljenje dele i neki na Zapadu - recimo komentator Špigela koji piše da bi to svakako bilo bolno, ali i poštenije nego pothranjivati iluziju da će se problem dugova rešiti sam od sebe. Tek tada, bez tog ogromnog tereta duga, Grčka bi zaista postala odgovorna za sebe i nova vlada morala bi da pokaže može li zaista osloboditi zemlju korupcije i ostalih zala. Novih kredita ne bi bilo, ali bi postojala šansa za istinski novi početak.