Doznake iz inostranstva: Žene šalju rodbini istu sumu novca kao i muškarci

Bild 1 vergrößern +

Prema podacima Svetske banke na žene-migrantkinje otpada ravno polovina od 582 milijarde dolara koliko godišnje iseljenici doznače svojoj rodbini u zavičaju. Analiza podataka koju je načinila medjunarodna kompanija za transfer novca Western Union, pokazuje da se žene, kada je reč o doznakama, ponašaju socijalnije. One doduše doznačavaju pojedinačno manje sume, ali procentualno veći udeo primanja i to čine redovnije i tokom dužeg vremenskog perioda.

Žene ulažu u dobrobit porodice

Iako od zemlje do zemlje ima razlika, upadljivo je da i žene i muškarci novac doznačavaju pre svega ženama. Time se, tumače autori analize, potvrdjuje ključna uloga žena u vodjenju domaćinstva i upravljanju kućnim budžetom. Po navodima Svetske banke danas blizu polovine žena na svetu i oko 55 odsto muškaraca ima bankovni račun. U zemljama u razvoju oko trećine žena ima račun, dok je, na primer, u Nemačkoj taj udeo čak 99 odsto. Iz podataka o doznakama upadljivo je da žene, i one koje ga doznačavaju i one koje ga primaju, novac koriste na dobrobit čitave porodice ulažući ga u životne namirnice, školske potrepštine, stanovanje, zdravstvene potrebe ili za štednju. Muškarci su pak skloniji tome da novac od doznaka pretvaraju u potrošna dobra.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu FAO doznake igraju značajnu ulogu u suzbijanju siromaštva, poboljšanju kvaliteta ishrane i povećanja životnog standarda. Ukupna suma godišnjih doznaka, navodi se u jednoj ranijoj FAO-analizi, tri puta je veća od službene razvojne pomoći koju siromašnima daju bogate zemlje. Doznake iz inostranstva su, medjutim, značajan faktor u suzbijanju siromaštva ne samo kada je reč o najsiromašnijim zemljama sveta.

Doznakama protiv siromaštva na Balkanu

Kako su pisali mediji u regionu početkom marta pozivajući na analizu Grupe za pravne i političke studije u Prištini pod nazivom „Doznake i migracija: uticaj na blagostanje građana i ekonomski razvoj Kosova“, da nema doznaka stopa siromaštva na Kosovu bi od 26 bila povećana na 52 odsto. Istovremeno objavljeni podaci Centralne banke Kosova pokazuju da je u prvih devet meseci 2014. na račune gradjana Kosova iz inostranstva doznačeno 505 miliona evra, 11 odsto više nego u istom periodu 2013. Od 2004. do 2014. su doznake iz inostranstva, koje na Kosovu prima više od petine gradjana, iznosile preko šest milijardi evra, a novac se uglavnom trošio i troši na osnovne životne potrebe.

U Srbiji je pre početka finansijske krize visina doznaka iznosila preko tri milijarde evra, kasnije izmedju 2,7 i tri milijarde evra godišnje. No i ta smanjena suma je, na primer, 2012. činila 10 odsto društvenog bruto proizvoda. Prema prošle godine objavljenim podacima Vladine Kancelarije za dijasporu i Svetske banke u Srbiju se godišnje slije, ako se uračunaju i nezvanični kanali slanja, najmanje četiri milijarde evra doznaka, a pomoć dobija oko 800.000 ljudi. U Bosnu i Hercegovinu je, prema podacima Centralne banke, samo u prvom polugodištu 2014. stiglo oko 910 miliona evra u doznakama, 25 miliona više nego u istom periodu 2013.