Sastanak ministara spoljnih poslova zemalja EU u Luksemburgu: Nastavlja se spor u vezi sa rešavanjem izbegličke krize

Bild 1 vergrößern +

Oko hiljadu ljudi u Mađarskoj probilo je ogradu prihvatnog centra i policijsku blokadu i kreće se pešice ka Austriji

Ministar spoljnih poslova Sijarto danas je u Luksemburgu kazao je Mađarska obavezna da se pridržava Šengenskih pravila i da je zato podignuta bodljikava žica na granici sa Srbijom i postavljena zona u kojoj izbeglice mogu da podnesu zahtev za azil. Sijarto je kritikovao i izbeglice na železničkoj stanici u Budimpešti i rekao da je situacija tako dramatična jer migranti nisu dozvolili da im se uzmu otisci prstiju i da budu fotografisani. On je kazao i da je na osnovu Dablinskog sporazuma Mađarska dužna da registruje sve osobe. „Spremni smo da akceptiramo izbeglice, ali ne i ekonomske migrante“, naglasio je Sijarto i drugim zemljama EU predbacio što migrantima bude lažne nade.

Austrijski šef diplomatije Sebastian Kurc istakao je da sistem raspodele izbeglica po zemljama EU ne može da funkcioniše ukoliko zemlje poput Italije i Grčke, protivno odredbama EU migrante propuštaju ka Srednjoj Evropi. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer uoči sastanka se založio za više solidarnosti među zemljama Evropske unije: „Moramo da pređemo na drugačiji modus saradnje. Duh koji bi trebalo da preovladava na ovom i drugim zajedničkim sastancima je taj koji kaže da Evropa ne sme da se deli kada je reč o ovakvim izazovima.“ Štajnmajer je dodao i da su izazovi pred kojima sada Evropa stoji mnogi veći nego što je bilo nedavno odlučivanje o finansijskom paketu pomoći za Grčku. „Ovaj zadatak nećemo savladati ukoliko ne prestanimo da upiremo prstom na suseda“, naglasio je Štajnmajer.

U Mađarskoj povremeno haotično

Dok evropski zvaničnici pokušavaju da pronađu rešenje za izbegličku krizu, situacija na terenu izmiče kontroli i na momente prerasta u haos. U Mađarskoj je jedan broj izbeglica danas probio ogradu bežeći iz prihvatnog centra blizu grada Reske, dok je grupa od oko 1.000 ljudi krenula pešice ka Austriji. Istovremeno, izbeglice na železničkoj stanici u mestu Bičke, zapadno od Budimpešte, pružaju "pasivan otpor" i odbijaju da budu transportovane u prihvatni centar, saopštila je mađarska policija.

U međuvremenu, mađarski parlament je usvojio amandmane kojima se pooštravaju zakoni o zaštiti granice i migraciji tako da će prelazak i oštećenje pogranične ograde biti krivično delo, a ilegalan prelazak granice će nositi maksimalnu kaznu od tri godine zatvora, navodi Rojters.

Takođe danas, na hitnom vanrednom samitu sastali su se premijeri Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske. U zajedničkom saopštenju zemalja takozvane Višegradske grupe, one su se izjasnile protiv toga da se izbeglice raspodele po svim zemljama EU i založili se za bolju kontrolu spoljašnjih granica Evropske unije, kao i odlučniju borbu protiv krijumčara ljudi.

Nemačka se priprema za prihvat većeg broja izbeglica

U Berlinu se u nedelju sastaju koalicioni partneri iz CDU, CSU i SPD, a glavna tema sastanka bice rešavanje izbegličke krize. Jedno od pitanja biće kako ljudski i dostojanstveno u Nemačkoj smestiti tako veliki broj izbeglica, najavio je šef poslaničke grupe socijaldemokrata u Bundestagu Tomas Operman. On zahteva da država pomogne savezne zemlje i komune sa najmanje tri milijare evra. SPD takođe trači da se obezbede nova prihvatilišta za još 100.000 izbeglica. „Moramo i hoćemo da usvojimo snažan paket pomoći, kojim bi se poslala jasna poruka: Možemo da primimo izbeglice u Nemačku“, istakao je Operman.

O izbegličkoj krizi se izjasnila danas i kancelarka Merkel tokom posete Essenu: „Želim se srdačno zahvaliti svim građanima koji dobrovoljno pomažu ovim ljudima koji su se našli u nevolji - ovakvim stavom i duhom uspećemo savladati probleme. Ali želim takođe i da kažem da samo oni koji zaista beže zbog rata, ugnjetavanja i nasilja mogu ostati trajno ovde. Ko to ne može da dokaže njemu se mora reći da mora napustiti zemlju. Inače nećemo moći rešiti zadatke koje su pred nama.“

Zemljama Zapadnog Balkana olakšati pristup tržištu rada

Savezna ministarka za rad Andrea Nales traži da se za 100.000 građana zemalja Zapadnog Balkana, poput Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, omogući dolazak na nemačko tržište rada, kako bi se rasteretio azilatski sistem. „Moramo da uspostavimo čvrst kontingent dozvola za rad za državljane svih šest zapadnobalkanskih zemalja“, izjavila je Nales za magazin Špigl. Ona predlaže da godišnje ukupno 20.000 zaposlenika ima pravo da dođe u Nemačku, bez obzira na kvalifikacije, kako bi ovde radili ili se školovali i to bi, predlaže Nales, bilo predviđeno za period od pet godina. Nales veruje da je to šansa da se stane na put „začaranom krugu ulaska u zemlju i deportacije“. Uslov je da taj predlog podrži Savezna agencija za rad. „Ne može biti da sa zemljama kao što je Bosna i Hercegovina razgovaramo o članstvu u EU, a da ljudi iz tih zemalja samo sa dobijanjem azila mogu u Nemačku da dođu“, istakla je Nales. Potražioci azila trenutno mogu da budu primljeni na radno mesto, samo ukoliko se na njega nije prijavio niko drugi iz Nemačke i drugih zemalja EU.