Dijalog sa građanima: Kancelarka posetila problematični Marxloh

Bild 1 vergrößern +

Nemačka kancelarka Angela Merkel u poseti četvrti Marxloh, u Duisburgu

Marxloh u Duisburgu slovi za primer neuspele lokalne politike. Nekada napredna i popularna trgovačka četvrt danas važi za uporište kriminala i mesto u kojem integracija nije uspela. Oko 64 procenata stanovništva tog dela grada je migrantskog porekla. Marxloh danas spada u jednu od najsiromašnijih gradskih četvrti u Nemačkoj. Od 19.000 stanovnika, nezaposlenih je oko 16 procenata.

Tokom današnje posete Marxlohu, u okviru vladine kampanje „dijalog sa građanima“, kancelarka Angela Merkel obećala je veću pomoć države. Govoreći pred oko pedeset pozvanih građana, kancelarka je istakla da država ne može da reši sve probleme, kao što je zdravstvena zaštita za doseljenike iz jugoistočne Evrope, ali je obećala snažniju političku podršku za socijalne i obrazovne projekte.

Na razgovoru sa kancelarkom u Marxlohu bili su predstavnici crkava, džamije, lokalni preduzetnici socijalni radnici i prosvetari, kao i angažovani građani. Neki od njih su izrazili nezadovoljstvo što se Marxloh uoči današnje posete, u medijima isuviše negativno predstavljao, kao neka vrsta „zabranjene zone“. Pozvani građani kancelarku su informisali o svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju. Jedan učesnik je govorio o prljavim ulicama u upozoravao na problem sa mržnjom i nasiljem. Bilo je reči i o napadima na policiju i o kriminalnim bandama. Jedna žena govorila je o diskriminaciji doseljenika iz Rumunije i Bugarske.

Kancelarka je apelovala na stanovništvo da ljude stranog porekla prihvate kao ravnopravne građane.„Društvo koje nije otvorenog srca, ne može doseljenicima da zamera što se nisu integrisali.“ Istovremeno Merkel je apelovala i na veći angažman migranata za bolji suživot ljudi različitog verskog, etničkog i kulturnog porekla. „Potrebno nam je ne samo u politici već i u policiji, među socijalnim radnicima, nastavnicima više ljudi migrantskog porekla“, kazala je Merkel, objasnivši da oni mogu bolje da razumeju doseljenike i budu uzor za mlade ljude.

Pod motom „Dobro živeti u Nemačkoj – šta nam je važno“ savezna vlada ogranizuje ukupno 150 susreta. Sva saznanje i iskustva iz razgovora sa građanima potom bi trebalo naučno da budu ocenjena i da barem delimično postanu deo akcionog plana vlade.