Vanredni samit EU o izbegličkoj krizi: Ne zaboraviti da EU ima 507 miliona stanovnika

Bild 1 vergrößern +

Italijanski premijer Mateo Renci, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland na vanrednom samitu Evropske unije, posvećenom rešavanju izbegličke krize

Vanredni sastanak je započeo nekoliko sati nakon što je Evropska komisija objavila da će pokrenuti postupak protiv 19 zemalja-članica zbog kršenja EU-propisa o azilu. Medju njima su, izmedju ostalih, i Nemačka i Francuska, kao i Italija i Madjarska.

Još prošle sedmice je, posle prvog, neuspelog pokušaja ministara unutrašnjih poslova i pravosudja da se dogovore o kvoti za raspodelu 120.000 izbeglica šef Evropskog saveta Donald Tusk ostvario ranije izrečenu pretnju da će sazvati vanredni summit. No, šefovi država ili vlada večeras nikako nemaju zadatak da samo aminuju sinoćnji dogovor ministara, tim pre što ona nije doneta jednoglasno i spor sa zemljama koje kvotu ne žele ostaje da tinja. Trenutno se na najvišem nivou razgovara i o daljim, ne manje složenim temama kao što su bolja zaštita spoljnih granica EU, kao i finansijska pomoć zemljama u kojima se nalaze ogromni izbeglički logori, pre svega Jordanu, Libanu i Turskoj, ali i organizacijama UN kao što su Svetski program za hranui Visoki komesarijat za izbeglice. Ovim treba da se obezbedi bolje zbrinjavanje izbeglica u izbegličkim kampovima tako da se oni ne bi ni upućivali ka zemljama EU.

Neposredno pre početka večerašnjeg sastanka je šef Evropske komisije Jean Claude Juncker rekao da je EU od početka izbegličke krize sredstva za njeno savladavanje povećala sa 4,6 na 9,5 milijardi i da su ona danas dodatno povećana za milijardske sume. Više novca odobreno je kako za zemlje članice i agencije EU i UN, tako i za, kako je Juncker rekao, stabilizaciju neposrednog susedstva - reč je o jednoj milijardi evra pomoći Turskoj, koja je primila dva miliona izbeglica iz Sirije, i 17 miliona za Srbiju i Makedoniju da bi savladale teret izbegličke krize koji je pao i na njih.

Da podsetimo, suština odluke koju su juče doneli ministri je da je načelno usvojen ključ za raspodelu izbeglica koji je načinjen tako da u njemu sa 40 odsto odlučuje broj stanovnika, sa 40 odsto ekonomska snaga pojedine zemlje, stopa nezaposlenosti i do sada prihvaćeni azilanti sa po 10 odsto. Nemačka bi tako trebalo da primi još oko 31.000 izbeglica. Ključ se ne odnosi na Veliku Britaniju, Irsku i Dansku jer ove zemlje su iskoristile pravo koje im daje EU da u nekim pitanjima ne preuzimaju zajedničku politiku Unije.

Istočnoevropske članice EU ostale su pri tome da izbeglice u njihovim zemljama nisu dobrodošle, protiv odluke glasale su Madjarska, Češka, Slovačka i Rumunija. Iako načelno i odluke koje nisu donete jednoglasno važe za celu EU, slovački premijer Robert Fico je danas poručio da se njegova zemlja neće, kako se izrazio, povinovati diktatu, iako je jasno da bi u odnosu na veličinu i privrednu snagu, u tu zemlju došao veoma mali broj izbeglica. Slovačka želi da u vezi sa tim tužbu podese Evropskom sudu. Pri tome je sinoćnja odluka takoreći ionako „jednokratna“. Jer, želja Nemačke ili zemalja Beneluxa da sinoć usvojeni ključ važi i za kasnije slične situacije nije usvojen. Pri tome je simbolična već sama odluka o raspodeli 120.000 izbeglica u trenutku kada je, prema podacima koje je objavio upravo UNHCR, u ovoj godini samo preko Sredozemlja u Evropu stiglo 478.000 izbeglica.

Kancelarka Merkel je večeras uoči samita izrazila uverenje da bi bilo pogrešno da EU kaže da ne može da se upusti u koštac sa izbegličkom krizom i istakla stav da Evropa za to ima snage, ali istaka i da je nužan jači angažman da bi se okončao sukob u Siriji, suzbijanje razloga zbog kojih ljudi beže ka Evropi, bolje obezbedjivanje spoljnih granica i pravedna raspodela izbeglica.

Nezavisno od uspeha ili neuspeha sinoćnjeg ministarskog sastanka i današnjeg summita, Evropska komisija je danas najavila da će pokrenuti postupke prema nizu zemalja zbog kršenja zejedničkih EU-propisa o azilu. Brisel smatra, i u vezi sa tim će protiv 19 zemlja pokrenuti 40 postupaka, da one postojeće EU-zakonodavstvo nisu pretočile u nacionalno pravo. Početna mera jeste upozorenje Komisije, na koje države mogu da odgovore u roku od dva meseca. Ukoliko ni nakon toga u nacionalno pravo ne pretoče evropske propise o migracionoj politici, preti im tužba pred Evropskim sudom. Ovakvi postupci prema zemljama koje ne poštuju dogovorenu EU-politiku nisu novina, ali stručnjaci ističu da je novo to da se sa ovim Komisija oglašava samo dva meseca nakon što je istekao rok da zemlje-članice primene EU-zakonodavstvo u ovojoblasti. Obično Komisija produžava zemljama ovakve rokove na njihov zahtev, sada to nije bio slučaj. Iza ovog poteza je svakako i namera da se pred večerašnji summit zemlje-članice podsete da ako se stalno ponavlja da su vladavina prava, pravna sigurnost, temelji EU, onda države članice moraju i da poštuju njene propise.

Da je izbeglička kriza rešiv problem ukoliko se države članice potrude da nadju zajednički stav ukazao je danas neposredno pred vanredni samit i predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz koji je istakao da se ne sme zaboraviti da 28 zemalja EU imaju 507 miliona stanovnika.