Migranti bez zdravstvenog osiguranja: Kuda u slučaju bolesti?

Bild 1 vergrößern +

Doktor Mihael Lukas

Malteško Migraciono Zdravstvo, kako u Kelnu, tako i Hanoveru, Berlinu i svim većim gradovima, jednom nedeljno pruža medicinsku pomoć migrantima bez zdravstvenog osiguranja ili pak bez regulisanog boravišnog statusa. Upravnik ovog centra u Hanoveru, Dr. Mihael Lukas naglašava da je broj pacijenata iz godine u godinu sve veći. Tako je 2008. godine Malteško Migraciono Zdravstvo u Hanoveru imalo 186 pacijenata, da bi 2014. godine taj broj skočio na 675.“ Znači broj pacijenata se za nekoliko godina više nego utrostručio”, naglašava Lukas.

Malteško Migraciono Zdravstvo osnovano je 2001. godine najpre u Berlinu, da bi danas bili zastupljeni u svim onim gradovima gde je broj migranata i azilanata velik. “Mi sebe vidimo kao ambulantu za hitne slučajeve. Znači mi smo tu za sve one kojima je potrebma prva medicinska pomoć kod akutnih oboljenja. One kojima je potrebno dalje lečenje upućujemo kod specijalista i u bolnice sa kojima saradjujemo”, kaže Mihael Lukas.

Veliki broj “ilegalnih” sa prostora zapadnog Balkana

Iako je, kako navodi Dr. Lukas, najveći broj pacijenata iz Bugarske, Rumunije i većeg broja afričkih zemalja, u Malteško Migraciono Zdravstvo dolaze i bolesni iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, koji “ilegalno” borave u Nemačkoj. Jedan od takozvanih “ilegalnih” je i Bane, od koga saznajemo da dolazi iz Srbije. Ime grada ne želi da oda, pretpostavljamo iz straha da bi na ovaj ili onaj način mogao biti otkriven i kao “ilegalac” proteran iz Nemačke. Bane je romske nacionalnosti i u Nemačku je došao pre više od godinu dana, zahvaljujući liberalizaciji viznog režima. Nakon tri meseca boravka on je jednostavno ostao. Kaže da radi na gradjevini ilegalno, a povremeno nešto i preproda.

“Dobio sam upalu oka. Nisam mogo ništa da vidim. Sve same suze idu... Jedan Makedonac mi je rekao da ovde ima doktor gde može da se ode i bez papira. Ima ih više doktora. Tamo sve same trudnice čekaju na red. Ja reko šta ću ovde, bi mi neprijatno. Dadoše mi kapi i neke tablete, te to popih i odmah mi bi bolje”, kaže Bane i dodaje da je do lekara došao zahvaljujući udruženju za savetovanje migranata bez zdravstvenog osiguranja i bez boravišne vize- Medinetz iz Hanovera. Ovo udruženje je sa radom počelo 1998. godine i danas se može naći u gotovo svim većim gradovima. Medjutim, za razliku od Malteškog Migracionog Zdravstva, Medinetz nema ambulantu za diretno zbrinjavanje već u kooperaciji sa lekarima koji su spremni da dobrovoljno leče ovu grupu ljudi, posreduje u pronalaženju adekvatnog specijaliste. Bane naglašava da nije bilo birokratije i da ga sem imena niko ništa nije pitao. “Došao sam u sredu, u petak je ta žena (koja radi u Medinetz) nazvala tog Makedonca i rekla mu kod kog lekara mogu da se javim. Izem ti ja našu državu (misli na Srbiju), tu možeš da lipšeš i da ti niko ne pomogne.”

Obavezno zdravstveno osiguranje

U Nemačkoj je zdravstveno osiguranje obavezno, pa ipak i medju Nemcima nije zanemarljiv broj onih koji koriste usluge Malteškog Migracionog Zdravstva. Doktor Mihael Lukas kaže da je svake godine primetan i jedan broj nemačkih pacijenata. “To su najčešće oni koji su jednom bili privatno osigurani i imali privatan biznis, koji je zatim propao, te nisu u mogućnosti da plate premije tih osiguranja.” Povratak u državno osiguranje je moguće, ali jedino ukoliko osiguranik plati premije za sve one godine koje je bio privatno osiguran, što u najvećem broju slučajeva nije moguće. To je slučaj i sa Gudrun. “Čovek je jednostavno bespomoćan. Svi kažu da je zdravstveno osiguranje važno, ali kada hoću da se vratim u državnu kasu oni od mene traže premije od 2007 godine pa do danas. Tu smo već kod 18 000 evra. Ako to platim ja moram da se zadužim. A ako dobijem upis kod SCHUFA, onda mogu da se obesim.”

Zagarantovana anonimnost

I tako se sve vrti poput začaranog kruga. Zbog toga Lisa Palm, studentkinja medicine i političkih nauka, koja je u odboru udruženja Medinetz, naglašava da se njihova aktivnost ne završava na posredovanju izmedju pacijenta i lekara, već da su i politički aktivni. “Naš plan za budućnost je da se pronadje adekvatno političko rešenje, gde neće više biti naša obaveza da posredujemo izmedju pacijenata i lekara, već gde će pacijenti samo moći da odu kod lekara.”

Ona naglašava da se danas migranti bez regulisanog statusa nalaze u stalnom strahu, jer svaki spontani odlazak kod lekara može da dovede do toga da lekar radi identifikacije pacijenta obavesti organe vlasti, koji opet proveravaju boravišni status. Kako Malteško Migraciono Zdravstvo tako i Medinetz se zalaže za trajno političko rešenje kada je u pitanju zdravstveno zbrinjavanje ljudi koji se nalaze na teritoriji Nemačke, nezavisno od njihovog boravišnog statusa i nacionalne pripadnosti. Ono što je danas sigurno i što bar jednim delom ublažava probleme mnogih miganata jeste da je u ovim ustanovama anonimnost zagarantovana. “Malteško Migraciono Zdravstvo ima dogovor za gradom Hanoverom i policijom. Ljudi koji kod nas dolaze se ne kontrolišu. Ostavljeni su na miru. To migranti znaju i to je već poznato. Tako ljudi znaju da kada dolaze kod nas, nemaju čeka da se plaše”, podvlači Mihael Lukas iz Malteškog Migracionog Zdravstva.