Azilanti u Srbiji: Ne putuju iz avanture

Bild 1 vergrößern +

Mladić iz Avganistana sa majkom

Kasno nedeljno popodne u Beogradu. U parkovima oko železničke i autobuske stanice na desetine migranata šetaju, sede po klupama, žene sa malom decom u vrećama za spavanje. Mobilnim telefonima pokušavaju da se čuju sa svojima, koji su ostali u zemljama iz kojih su otišli. Mladić iz Avganistana, koji je tu sa majkom, pokazuje mi stopalo, koje, nakon stotina prepešačenih kilometara, izgleda kao živa rana. Kad malobrojne, koji znaju engleski, pitam da li su čuli informaciju da će Mađarska uskoro možda sagraditi zid dužinom granice sa Srbijom, kažu da znaju, i da nisu ravnodušni.

Sirijac koji je kod kuće ostavio ženu i dvoje dece kaže da nema tog zida koji, kako navodi, on neće preći kako bi njima obezbedio bolju budućnost, a planira da ih, kad sebi negde obezbedi boravak, dovede da žive zajedno : "Ja ću da idem. Mogu da me uhapse i vrate, jednom, triput, četiri puta. Ja cu ponovo da idem. To nije stvar samo moje budućnosti, već budućnost moje porodice. Ja želim da ih spasim".

Grafički dizajner iz Pakistana planira da stigne do Nemačke. Nada se da zid ipak neće biti izgrađen jer to je, kako kaže, jako lose : "Mi imamo mnogo problema. Gde god da se pojavimo, pokušavaju da nas vrate u zemlju iz koje dolazimo. Kad smo došli iz Makedonije u Srbiju, želeli su da nas vrate tamo. Sad kad pokušavamo da odemo u Mađarsku, odande hoće da nas vrate u Srbiju".

Čovek koji je bio nastavnik u školi u Avganistanu kaže da je čuo da se sprema izgradnja zida i da brine zbog toga: "Zid dug sto sedamdeset pet kilometara! To je veliki problem. Ovde ima previše ljudi. Ne znam šta će se dogoditi, to je veliki problem. Ne znam zašto to rade, ali ja tu ništa ne mogu da promenim".

Pojačane kontrole makedonsko - srpske granice

Zajedničke patrole mađarske i srpske policije od danas patroliraju srpsko makedonskom granicom, preko koje migranti stižu. Za sada je došlo deset policajaca iz Madjarske, a očekuje se da će im se priključiti i isto toliko kolega iz Austrije i dvadeset iz Nemačke, opremljenih specijalnom tehnikom.

To samo donekle može ublažiti sve ozbiljniju situaciju, s obzirom na broj migranata koji dolaze. Samo jutros, u Preševu blizu Makedonije, bilo ih je oko tri hiljade. Šef Predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Srbiji, Hans Fridrih Šoder, je rekao da se očekuje da će se broj migranata koji prolaze u Srbiju povećavati i dodao da se od medjunarodne zajednice može očekivati pomoć u rešavanju ovog problema, kao i da je važno da granice za migrante ostanu otvorene. Stoga raste i zabrinutost šta će se dogoditi u Srbiji ukoliko Mađarska zaista sagradi zid duž granice.

Šta ako zid bude podignut?

Radoš Đurović, direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć azilantima u intervjuu za Radioforum WDR-a o tome šta se može očekivati ukoliko Mađarska podigne zid duž granice kaže : "U Srbiji će migranti ostajati sve duže i Srbija može da postane neka vrsta čepa za migracije. Treba podsetiti da ljudi ne biraju Srbiju zato što je ona jedna od mnogih zemalja kroz koje mogu da prođu, već da je ona najbrži, najbolji i najkraći put do šengenskog prostora. Ukoliko se sagradi zid, oni će ovde ostajati sve duže, biće u sivoj zoni, trebaće im više vremena da se organizuju i krenu dalje. Biće sve više problema, posebno humanitarne i zdravstvene prirode, a krijumčarenje će sve više cvetati. A treba raszmišljati o tome da dolaze zimski meseci."

Djurović podvlači da migranti nisu kriminalci, već ljudi koji beže od zla koje ih je zadesilo i sarkastično dodaje da oni predstavljaju i novi vid turizma, s obzirom da to nisu ljudi bez novca i da nisu na teretu države. Na njima zarađuju mnogi, od hotelijera, taksista, do krijumčara. Za prenoćište u lošem hostelu plaćaju i po pedeset Evra.. Za sada su ljudi u Srbiji pretežno pozitivno nastrojeni prema azilantima, nekako ih poistovećuju sa nekadašnjim domaćim izbeglicama, kaže Radoš Đurović i upozorava da to može, ukoliko ih bude znatno više, brzo da se promeni : "Možete stalno videti ljude koji pomažu azilantima. Dolaze da razgovaraju sa njima. Kod nas postoji jedna vrsta empatije za izbegle ljude. Međutim, povećanje broja azilanata, eventualni ekscesi, smrzavanje ljudi na ulici, agresivni krijumčari, mogu uticati na promenu svesti naših građana. Takav položaj bi mogle da zloupotrebe, pre svega neke političke partije, neformalne ili navijačke grupe da migrante zloupotrebe za sopstvene ciljeve. Da migrante optuže za teroriste ili za ljude koji su bolesni i prenose zaraze, ili prosto da ih optuže da hoće da se okoriste o naš sistem socijalne zaštite".

Šta činiti?

Šta god se dogodilo, nije za očekivati da će migrant prestati da dolaze u Srbiju. Konačnog rešenja nema, ali kao jednu od mera za ublažavanje problema direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima vidi u tome da im država hitno dodeli privremenu zaštitu. " To znači da bi oni dobili privremeni boravak u trajanju između tri meseca i godinu dana. Imali bi pravo na zdravstvenu zaštitu, nužni smeštaj i lične karte privremeno zaštićenih lica. Tako oni ne bi trpeli zbog toga što sistem ne može da ih prihvati, mogli bi da podižu novac koji im rodbina šalje, da prijave eventualne zloupotrebe. Sa druge strane, sistem bi znao ko se nalazi u Srbiji, gde se nalazi, kad je ušao u zemlju i sve drugo". Migranti su ljudi koji ne putuju iz avanture i nemaju gde da se vrate. Stoga i druge zemlje treba da pomognu Srbiji u rešavanju ovog problema, smatra Radoš Đurović.