Bajram šerif mubarek olsun: Kurban-bajram - najveći muslimanski praznik

Bild 1 vergrößern +

Novi Pazar

Iz parka u Novom Pazaru pogled se prostire sve do Paričkog Brda, pod kojim se nalazi Veliko groblje - mesto na kojem stanuju mrtvi, kako kažu u Pazaru. Na drugom delu grada se nalazi još jedno groblje – Gazilar. Posle jutarnje molitve, odnosno sabah-namaza, i molitve povodom Kurban-bajrama, muslimani ovog grada odlaze najpre da posete groblja, gde stanuju njihovi umrli, da bi najpre njima čestitali Bajram. Park i groblja vrve od užurbanih vernika koji posle posete umrlima idu kućama da zakolju kurban, odnosno da prinesu žrtvu, kao odraz poslušnosti bogu.

U parku smo se našli sa Besimom Habibovićem, koji nam objašnjava šta u stvari simbolizuje ovaj praznik. On kaže da Kurban-bajram ima svoju spoljašnu i unutarašnju dimenziju. Besim nastavlja: „Spoljna dimenzija je samo klanje kurbana, saosjećanje sa siromašnima, radost dijeljenja mesa, uživanja sa porodicom. Unutarnje dimenzija je u samoj rijeci „kurban“ – „kurb“ ili „kurbijet“ što u prijevodu znači blizina Milostivog“. Besim kaže da, pošto se kurban zakolje, meso od istog se podeli na tri jednaka dela: jedan deo vernik poklanja siromašnima, jedan daje rodbini, komšijama i prijateljima, a treći deo zadržava za sebe. Poslednjih nekoliko godina postoji mogućnost i uplate za kurban, preko nadležnih institucija koje po uplaćenom novcu zakolju kurban i svo meso poklone siromašnima. Prema Kur'anu, Kurban-bajram je nastao pošto je poslanik Ibrahim alejhiselam bio spreman da žrtvuje svoga sina kao pokornost bogu. Allah dželesanuhu, videvši da je njegov rob pokoran, poslao mu je ovna kao zamenu za žrtvu, i od tada se kurban kolje svake godine, dva meseca i deset dana posle Ramazanskog bajrama. Posle svečanog bajramskog ručka, muškarci kreću u obilazak rodbine, komšija i prijatelja, dok žene ostaju kući i dočekuju goste. Ranije je običaj bio da se gosti posluže kafom, sokom i kolačima, međutim poslednjih godina taj običaj iščezava jer gosti nemaju vremena za dugo sedenje i posluživanje. Razlog tome je širok krug rodbine i prijatelja, odnosno kuća koje se posećuju za Bajram, a Besim Habibović kaže da je za čin dobrog dela dovoljno čak i nekoliko minuta, jer, kako ističe: „Osmeh je sadaka. Ako uđeš na 5 minuta, ili na 2 minuta, pa se osmehneš, za dva minuta može puno lijepih riječi da se kaže. Znači ta dva minuta su jako dragocena ukoliko ima insan puno da obilazi.“

Bez obzira što gosti ustaju da idu pre nego što su ljudski seli, bajramska atmosfera je vesela i opuštena, a deca joj se najviše raduju. To znači da će ići po komšiluku govoreći „Od Bajrama do Bajrama“ dok će im domaćini davati slatkiše. A i kući će biti poklona: čokolada, igračaka ili para. Besim Habibović uz smeh dodaje da deca najviše vole pare i da krišom odu u špajz i broje koliko je to, a već znaju pre Bajrama za šta su namenili te pare.

Kurban-bajram u Novom Pazaru je posebno stanje. Vernici su u tom periodu još više samilosni i darežljivi. Ulicama prolaze lepo sređeni muškarci, a žene, takođe obučene u svoje najlepše haljine, ih dočekuju srdačno i sa osmehom, bez obzira što gosti sve manje i manje imaju vremena, a i mesta u stomaku, za kolače koje su one danima pre toga spremale. Ne zaboravljaju se dragi umrli, jednako kao i živi prijatelji i rodbina. I svi se oni pozdravljaju rečima „Bajram šerif mubarek olsun!“