Briga za energetsku bezbednost: Nemačka uči Srbiju da koristi bioenergiju

Bild 1 vergrößern +

Organski otpad

U nizu političkih i ekonomskih oblasti u kojima države Zapadnog Balkana tek moraju da dostignu EU-standarde nalaze se i energetika, suzbijanje posledica klimatskih promena i zaštita životne okoline. Poslednje dve oblasti, tesno vezane za energetiku, su medju najzahtevnijim poglavljima u pristupnim pregovorima. Trećina zakonodavstva koje zemlje koje žele u EU treba da primene, odnosi se na ove teme. Istovremeno to su izmene koje je i najskuplje sprovesti. Prema sadašnjim procenama, samo Srbija bi trebalo da utroši preko 10 milijardi evra da bi dostigla EU-standarde u ovoj oblasti – to je skoro četvrtina bruto domaćeg proizvoda.

Biomasa propada neiskorišćena

Kako saradnja sa EU-zemljama može biti od pomoći u dostizanju ovih ciljeva pokazuje primer nemačke savezne pokrajine Baden-Württemberg i Srbije u oblasti korišćenja bioenergije. Biomasa je, kako se nedavno čulo u Briselu na skupu o značaju bioenergije za energetsku sigurnost i zaštitu klime u podunavskom regionu, trenutno najveći izvor obnovljive energije i njen udeo u EU bi do 2020. u ovoj oblasti trebalo da iznosi 20 odsto. Reč je o mogućnosti koju imaju i bogate zemlje i one koje to i nisu – samo na njivama u Srbiji ostaje posle žetve na desetine miliona tona slame, kukuruzovine, ljuske suncokreta i drugih dragocenih sirovina za proizvodnju energije. Profesor Milorad Vesković koji u Združenom istraživačkom centru Evropske komisije u Briselu radi na pitanjima regionalne saradnje ističe prednosti ovakvih projekata, navodeći da se u njihovom sprovodjenju misli ne samo na energetsku bezbednost, ali i na sve one drugo što je vitalo – zaštitu klime, životnu okolinu i zdravlje stanovništva. Baden-Württemberg želi Srbiji da prenese znanje o tome kako se biomasa koja nastaje u poljoprivredi i šumarstvu može koristiti za dobijanje struje i toplotne energije. Pri tome se daje neposredan doprinos i zaštiti klime i životne okoline, ukazuje Miloš Banjac, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Republike Srbije jer je biomasa CO2 neutrala.

Model i za druge zemlje regiona

Srbija će u naredne tri godine uz podršku nemačkih partnera realizovati projekat za razvoj održivog tržišta energije biomase vredan desetak miliona evra. Prva faza projekta, analiza stanja u pet velikih opština je završena, sledi razvoj ekonomska isplativih i u Srbiji primenjivih rešenja. Vlada najbogatije nemačke savezne pokrajine projekat vidi kao model po kojem bi kasnije mogla da se podstakne proizvodnja bioenergije i u drugim zemljama regiona. Biomasa postoji svuda, nije tu reč o nekom jedinstvenom prirodnom blagu. Srbija i druge zemlje tu zaista mogu da uče od Baden-Württemberga – za samo sedam godina tamo je nastalo 80 bio-energetskih sela koja potrebe za energijom pokrivaju iz biomase. Zamenik ministra Miloš Banjac ukazuje na jedinstvenu šansu koju pruža ova saradnja s obzirom da „izuzetno razvijena i bogata pokrajina kao što je Baden-Württemberg može da pomogne u pristupu odgovarajućim evropskim fondovima“. Naravno često se nameće pitanje koliko političari u Srbiji i u regionu uvidjaju značaj ovakvih projekata. Profesor Milorad Veskovic iz Združenog istraživačkog centra Evropske komisije smatra da su se i tu stvari promenile, jer “i u Srbiji i u region imamo naučno-istrazivačke institucije koje saradjujući unutar zemalja i regiona, ali i Evrope i sveta, svojim stavovima nameću političarima i politici zaključke koji ne mogu biti zanemareni”.

27 odsto energije iz obnovljivih izvora

Srbija je u procesu EU-integracije preuzela obavezu da, kao i zemlje članice, do 2020. obezbedi da se 27 odsto ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora. Pri tome u Srbiji najveće mogućnosti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora ima upravo biomasa, koja u ukupnim potencijalima učestvuje sa 49 odsto. Evropski parlament je u rezoluciji usvojenoj u martu zemlje Zapadnog Balkana upozorio da pristup EU mora biti povezan sa boljom zaštitom životne okoline i klime. Zemlje regiona pozvane su da preispitaju energetske planove, a Srbija i da spreči dalje subvencije sektoru uglja.

Šefovi delegacija za Zapadni Balkan u Evropskom parlamentu su uputili i pismo potpredsedniku Evropske komisije za energetsku uniju Marošu Šefčoviču i komesaru za klimu i energetiku Miguelu Ariasu Kañeteu u kojem za Balkan traže iste ekološke standarde kakvi važe u EU da bi se sprečilo da region postane odlagalište za „prljave“ energetske projekte.