Izbeglička kriza iz balkanske perspektive: Zajedničkim nastupom do rešenja

Bild 1 vergrößern +

O izbegličkoj krizi - danas u Briselu, sutra u Luksemburgu (ilustracija)

Rasprava u Briselu je održana dan uoči luksemburške Konferencije ministara inostranih i unutrašnjih poslova Evropske unije (EU), zemalja koje nisu članice EU, a potpisnice su Šengenskog sporazuma, država Zapadnog Balkana, Turske, Jordana i Libana. Na sutrašnjoj konferenciji će se raspravljati o izbegličkoj ruti preko istočnog Sredozemlja i Zapadnog Balkana, a o tome i izbegličkoj krizi se danas u Briselu čuo stav diplomata i političara sa Balkana.

Uprkos mnogim nepoznanicama u vezi sa izbegličkom krizom, jasno je da stručnjaci imaju zajedničku bojazan ili uverenje da broj izbeglica koji stižu u Evropu i EU nikako neće opadati, već da bi naprotiv, posebno od narednog proleća mogao iznova da raste. Analitičar iz Sarajeva Sanel Huskić ukazuje da je to očekivanje osnovano jer u zemljama iz kojih izbeglice dolaze ima nekoliko desetina miliona raseljenih osoba, kao i da ih je u Turskoj, Jordanu i Libanu još nekoliko miliona. Uz to dolazi i da je „EU spora u donošenju odluka“, dok su promene u razvoju izbegličke krize brze.

Moguć veći pritisak na zemlje Balkana

Za zemlje Zapadnog Balkana posebno važno je, moglo se zaključiti i na današnjem skupu, kakav će biti stav zemalja koje su za sada prihvatile glavni teret problema, pre svega Nemačke, ali i Austrije ili Švedske. Bude li se smanjivala otvorenost njihovih granica, pritisak na zemlje Jugoistočne Evrope će rasti, nezavisno od toga jesu li u EU ili nisu. Analitičar Huskić kaže da je u Bosni i Hercegovini sada doduše samo 2.500 izbeglica koji dobijaju svu zaštitu, ali da bi, zbog ograničenih resursa, haos izazvao dolazak samo još nekoliko stotina novih. Države Zapadnog Balkana, iako suočene sa velikim problemima, sada su region kroz koji izbeglice samo prolaze i suštinski slabo koriste njihovu infrastrukturu.

Od sutrašnje konferencije u Luksemburgu, očekuje se pozitivan impuls za savladavanje izbegličke krize. Jedna od tema biće i takozvane “hot spots”, “vruće ulazne tačke” na kojima bi trebalo da se utvrdi identitet i poreklo izbeglica kao i da li imaju realnu šansu da u EU dobiju azil. Hrvatska, kako je danas rekao ambasador u Belgiji Mario Nobilo, ne želi da na njenoj teritoriji budu hot spots, ali jeste za solidarnu politiku u izbegličkoj krizi: “Mi smo prihvatili evropsku kvotu, pretpostavljam da će taj broj penjati, kako se penje broj migranat. U tom pogledu smo mi odgovorni Evropljani. Kada govorimo o nekoj solidarnosti i većoj kooperaciji, mislim da je tu trenutno glavni problem da nam treba bolji i efikasniji sistem upravljanja tom izbegličkom krizom”.

Test za osnovne vrednosti EU

O očekivanjima Hrvatske od sutrašnje konferencije ambasador Nobilo kaže da je evropski akcioni plan koji je sada na stolu dobra osnova za dalje postupke. Ono što njega, ali i druge učesnike u današnjoj raspravi brine jeste nešto drugo – naime kriza se, kako se Nobilo izrazio, “preliva na unutrašnjepolitičku scenu kako u tranzitnim zemljama tako i u zemljama koje su destinacija izbeglica na Zapadu Evrope”: “Postaje glavno unutrašnje pitanje gdje je ta granica i koji su mehanizmi integracije ljudi, da li je to kraj nekog liberalizma ili se vraćamo nekim drugim ideologijama. To ozbiljno drma ne samo ideju evropske solidarnosti, nego i neke osnovne vrijednosti EU su na testu u ovoj krizi koja i da sutra stane, vjerovatno bi ostavila veliki problem intergacije tolikog broja ljudi u zapadno društvo”.

Učesnici sutrašnjeg skupa u Luksemburgu trebalo bi i da potpišu deklaraciju čije će se ostvarivanje redovno pratiti. U njoj će biti utvrdjene zajedničke mere za punu zaštitu izbeglica, za propisnu zaštitu granica i vraćanje u zemlju porekla osoba koje nemaju pravo na medjunarodnu zaštitu. Kada je o Zapadnom Balkanu reč Sanel Huskić smatra da postoji samo jedna mogućnost da zemlje regiona postupaju – a to je saradnja i zajednički nastup: “Svi moramo da shvatimo da moramo nastupati zajedno, i to od razmene bezbjednosnih organizacija do definicije regulative vezane za azil. Zemlje regije moraju imati jedan glas prema EU, jer veoma teško će biti dogovarati se sa ogromnom EU”.

Uključiti civilno društvo

Srdjan Grujić iz Instituta za evopsku politiku Otvorenog društva u Briselu preporučio je EU posebno da u sve naredne procedure uključi i organizacije civilnog društva sa Zapadnog Balkana. On je, kao i neki drugi učesnici, podsetio da mnogobrojne organizacije civilnog sektora u regionu imaju iskustvo u radu sa izbeglicama iz vremena ratova u bivšoj Jugoslaviji i iskustvo uspešne regionalne saradnje. No, kako se moglo videti proteklih sedmica i zajednički problemi, kao iznenadno veliki priliv izbeglica, mogu biti povod za razmirice u region. Uprkos tome ambasador Mario Nobilo ne strahuje od podgrevanja novih regionalnih razmirica: “Ne vjerujem da bi ovo pitanje moglo bitno pogoršat recimo naše odnose sa recimo Srbijom ili Madjarskom. Tu su neki uzroci bili od ranije, a ovo se možda u nekom trenutku samo kao iskra nakalemilo”.