Zapadni Balkan i Evropska unija: U prvom planu: politička stabilizacija, transport i energija

Bild 1 vergrößern +

Johanes Han: EU namerava ove godine uložiti 130 miliona evra u transportnu mrežu na Balkanu (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 2 von 2 <
• Bild 1/2
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 2 >

Premijeri šest zemalja Zapadnog Balkana, a to su Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo, razgovarali su danas u Briselu, u sedištu Europske unije. Poboljšanje regionalne saradnje i povećanje ekonomske stabilnosti na Balkanu su u prvom planu Europske unije. Unija želi pomoći u razrešavanju političke krize u Makedoniji koja traje već duže vreme, pospešiti i ubrzati nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Takođe, za nju je, kao i za Bosnu i Hercegovinu, veoma važna deblokada Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Zapadnom Balkanu smeši se milijarda evra

Tokom razgovora premijeri šest zemalja su postigli potpunu političku i ekonomsku saglasnost o izgradnji ključnih transportnih koridora na Zapadnom Balkanu koji će vremenom biti potpuno uklopljeni u transportnu mrežu unutar Evropske unije. To su saopštili evropski komesari Johanes Han i Violeta Bulc po završetku sastanka premijera. U pitanju je cilj Evropske unije da ekonomski ojača region i trgovinom i privredom uspostavi mnogo tešnje veze izmedju zemalja Zapadnog Balkana i time ne samo učvrsti mir i pomirenje, već ga učini privlačnijim i za investicije.

Komesar za proširivanje Han je naglasio da će ove godine Evropska unija izdvojiti 130 miliona evra za izgradnju transportne mreže na Zapadnom Balkanu, a u idućih nekoliko godina će iz sredstava Unije biti obezbedjeno milijardu evra finansijskih olakšica, pozajmica i drugih vrsta sredstava u tu svrhu.

Na pitanje novinara kako će na mapama projekata biti obeležena granica Kosova sa Srbijom, Han je rekao da će "različite tačke u evropske mape biti ucrtane u skladu sa ustaljenim postupcima kakve je EU primenjivala u prethodnim godinama i uz poštovanje tekućih nivoa odlučivanja unutar EU".

Nastavljen dijalog Beograda i Prištine

Što se tiče bilateralnih susreta, u Briselu su se sastali srpski i albanski premijer – Aleksandar Vučić i Edi Rama. Nakon sastanka nije objavljeno nikakvo saopštenje, niti je bilo izjava za štampu.

U okviru dijaloga Srbije i Kosova sastali su se Aleksandar Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa. Rrazgovaralo se prvenstveno o sprovodjenju dosadašnjih dogovora o telekomunikacijama, energetici, dodeljivanju medjunarodnog pozivnog broja za Kosovo, ali je ključno zasad samo početno rešavano pitanje Zajednice srpskih opština na Kosovu i njenih ovlašćenja. Prištinska strana traži da to bude sasvim uklopljeno u kosovske zakone i samo manjinski finansirano direktno od Srbije, a Beograd kaže da Briselski sporazum o normalizaciji odnosa kaže da Zajednica srpskih opština mora imati izvršna ovlašćenja u pravosudju, policiji, ekonomiji. Zalog je to da od uspeha dijaloga Srbiji zavisi hoće li otvoriti prva poglavlja u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom, a Kosovu hoće li okončati i potpisati pregovore o sporazumu o stabilizaciji s Unijom.

O detaljima razgovora i susreta u Briselu poslušajte u audio zapisu.