EU i Zapadni Balkan: Bez novih impulsa preti nazadovanje

Bild 1 vergrößern +

Ministri šest zemalja zapadnog Balkana u Prištini

Okrugli sto u nemačkom Bundestagu na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva inostranih poslova, poslanici i stručnjaci organizovali su parlamentarni Evropa-Forum i Mladi evropski federalisti. Uz ocenu da je EU-perspektiva i dalje najbolji faktor stabilnosti za Zapadni Balkan, moglo se čuti i da je trenutak da se razmisli i o novim impulsima koje bi valjalo uneti u proces evropske integracije. Do sada primenjivan „sistem regate“ socijaldemokratski poslanik SPD Josip Juratović vidi kritički, i dalje ispravnim kada je reč o ispunjavanju uslova za ulazak u EU: „Medjutim, ne može se čekati dok zemlja po zemlja ispune uvjete da bi ušle u EU. Nego pošto je ogromna nezaposlenost i ljudi nemaju perspektive, pogotovu mladi, treba paralelno graditi ekonomske preduvjete da bi ljudi dobili nadu u budućnost“.

Izveštaj o napretku ili o nazadovanju

Državni ministar u Ministarstvu inostranih poslova Michael Roth povukao je paralele izmedju zapadnog Balkana i celokupne EU. „I Evopa je multietnička, multireligiozna i multikulturna. Odlučujuće je medjutim da li smo spremni da se upustimo u avanturu života u zajednici liberalnih vrednosti zasnovanoj na solidarnosti“, ukazao je Roth.

Iako nema dileme oko toga da sve zemlje moraju ispuniti kriterijume, istaknuto je da ne treba potcenjivati faktor vreme i više razmišljati o tome da možda treba uneti „novu dinamiku“ u dosadašnji proces EU-integracije. Norbert Mappes-Niediek, dugogodišnji dopisnik nemačkih medija o tome govori na primeru Makedonije koja je već 10 godina kandidat za ulazak u EU i kaže da tamoi „nema ni koraka napred, naprotiv ide se unazad“: „Makedonija ide u pravcu diktature - pred našim očima, sa godišnjim izveštajima o napretku koji bi se morali zvati izveštaji o nazadovanju. Očito treba smisliti nešto drugo. Nije reč o tome da nešto treba da se podstakne, unapredi, ubrza, mora se smisliti nešto novo“.

Kako uposliti lokalne elite na Balkanu

Pozitivnim signalom analitičar Tobias Flessenkemper smatra najnoviji razvoj u Bosni i Hercegovini nakon što je EU odlučila da pitanje zahtevanih ustavnih reformi odgodi i posveti se privrednom i društvenom razvoju. Ako 2015. EU kaže da je ustavna problematika raspada Jugoslavije i formiranja novih država manje-više rešena, onda se, smatra Flessenkemper „mora razmisliti o tome šta se dogadja sada i čime se mogu uposliti lokalne elite“: „Dobro znamo da su se one veoma dugo bavile nacionalizmom, identitetom i drugim složenim pitanjima. Mnogi su u tome pravi eksperti, često nisu ništa drugo radili celog života, na tome su izgradili karijere i EU mora da razmisli da li postoji neki drugi impuls, šta bi ti ljudi sada mogli da čine”.

Na skupu je naglašeno da iz vida ne treba ispustiti ni činjenicu da EU gubi na verodostojnosti, ne samo na Zapadnom Balkanu nego i unutar zemalja članica, da u očima mnogih gradjana ne ispunjava obećanje da će živeti bolje. Flessenkemper smatra da je od ključnog značaja posvetiti se upravo tome i predlaže da se treba osvrenuti „na ono što Evropska komisija može da učini u ključnim oblastima koje su sinonim onoga što za mnoge ljude znači EU - dakle u oblasti rasta i zapošljavanja“. Za njega je pitanje „da li EU može da pokrene postupak koji bi vodila Evropska komisija i koji bi omogućio impulse za rast i zapošljavanje, uključujući mogućnost da se ljudi sa Zapadnog Balkana zapošljavaju u EU“.

EU može da relativizira probleme

Kada je reč o zahtevu da zemlje Zapadnog Balkana moraju rešiti sve etničke i druge sporove pre no što udju u EU, Norbert Mapppes-Niedieck protivreči tome i ukazuje da EU ima snagu da tu presudno utiče: „Da li bi Belgija danas još postojala da nema EU? Verovatno ne! Ili šta bi za Južni Tirol značilo ako bi Austrija bila u ‚klubu bogatih‘, a Italija ne. Taj nacionalni problem bi se postavio u potpuno drugoj oštrini. To ne shvatamo, a trebali bismo. To je upravo snaga EU, da može da relativizira takve probleme“.

Ono o čemu postoji slaganje jeste i da je regionalna saradnja ključ napretka ka EU. Josip Juratović kaže da je svest o njenom značaju vidna u razgovorima koje on i njegove kolege vode u regionu, ali i da primećuje da se mnogi još plaše da gradjanima objasne „razliku izmedju nacionalističke politike i političke nacije“: “Mora neko imati i političke hrabrosti i to reći. To se upravo mnogi ne usude, nego samo iza zatvorenih vrata i onda argumentiraju da to traži Evropoa. Ali Evropa na kraju krajeva ne traži ništa od njih nego da se pridržavaju pravila igre koja važe sa sve nas”.