Izbeglička kriza: Nemiri na makedonsko-grčkoj granici

Bild 1 vergrößern +

Makedonska specijalna policija sprečava izbeglice da iz Grčke uđu u Makedoniju

Nešto kasnije, makedonske vlasti su, u dogovoru sa Visokim komesarijatom UN za izbeglice, odustale od namere da migrante vrate u Grčku sa železničke stanice u Đevđeliji. Za njih je obezbeđen vanredni voz do Graničnog prelaza Tabanovce, na granici sa Srbijom. Makedonske vlasti su najavile i da će ubuduće ulazak u Makedoniju biti dozvoljen samo ograničenom broju migranata iz, kako se navodi, "ranjivih kategorija".

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) izrazio je zabrinutost zbog situacije na grčko-makedonskoj granici. UNHCR je oštro kritikovao zatvaranje graničnog prelaza. „Ovde se radi o izbeglicama kojima je potrebna zaštita, u tome ne smeju da budu sprečene“, naglasila je portparolka Melisa Fleming. Ona zahteva od Evropske unije da hitno pronađe rešenje problema, ističući da Makedonija i Srbija ne mogu da budu ostavljene same sa tolikim brojem izbeglica. Visoki komesarijat UN za izbeglice ocenjuje da će izbeglica biti sve više i podseća da je samo u julu u Grčku došlo 50.000 ljudi, što je mnogo više nego u čitavoj prethodnoj godini.

Nakon što je Makedonija proglasila vanredno stanje na južnom i severnom graničnom pojasu, Bugarske vlasti su zabrinute da će izbeglice sada preko te zemlje pokušavati da se domognu zemalja zapadne Evrope. Bugarsko ministarstvo odbrane saopstilo je da na jugozapadni deo granice šalje vojsku koja će sa policijom kontrolisati granične prelaze.

O izbeglickoj krizi, u četvrtak uveče su u Berlinu razgovorali ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske Tomas de Mezjer i Bernard Kaznev. Oni su upozorili EU da izbeglička kriza mora hitnije da se rešava. „Neprihvatljivo je da evropske institucije rade istim tempom kao do sada“, kazao je De Mezjer. Dvojica ministara takođe su istakla da je neophodna jedinstvena odluka zemalja EU o tome koje zemlje su zemlje sigurnog porekla.

Nakon što su prošle godine Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina označene kao zemlje sigurnog porekla, Nemačka razmatra ideju da se na tu listu stave i Albanija, Crna Gora i Kosovo. De Mezjer i Kaznev su naglasili da ne dovode u pitanje Šengenski sporazum o slobodi kretanja, ali da pravila koja taj sporazum predviđa moraju da se poštuju. De Mezjer je kazao i da su granice na kojima nema kontrole moguće samo ako postoji stvarna evropska politika prema azilantima. Nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova, u ponedeljak će u Berlinu o rešavanju izbegličke krize razgovarati nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.