Grčka finansijska kriza se produžava: Moguće posledice na ostatku Balkana i u Srbiji

Bild 1 vergrößern +

Grčki ministar finansija Janis Varufakis je ove nedelje pokušao da spusti tenziju rekavši da je u petak moguć krovni dogovor sa Evropskom Unijom, te da kako je javila agencija Reuters, postoje jasni znaci približavanja pozicija.

Sa druge strane, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je ustvrdio Grčka mora da uloži još veće napore kako bi zaključila razgovore sa EU i odblokirala preostalih sedam milijardi pomoći.

Istovremeno je poručio da je njegov optimizam da Grčka neće napustiti evrozonu zasnovan samo na ličnom stavu, jer nije korisno baviti se izlaskom Atine iz evrozone, nego rešenjem njenog ostanka, ali i da se Grčka ne može ni podržavati po svaku cenu.

Finansijski kolaps Grčke, a posebno njen izlazak iz evrozone pandan je zemljotresu u monetarnom i političkom sistemu ne samo unije, već i zemalja zapadnog Balkana.

One osim Slovenije, istina nisu članice evrozone ali su njihove ekonomije visoko evroizirane ili pak poput Crne Gore i Kosova evro koriste kao valutu, dok su grcke kompanije i banke znacajni investitori.

Srbija bi kažu eksperti bila razmerno poštedjena zbog načina vodjenja monetarne politike od strane Narodne banke i zakonodavstva koje predvidja da svi subsidijari stranih banaka budu registrovani kao domaća pravna lica, te da ispunjavaju vrlo stroge zahteve u pogledu adekvatnosti kapitala u dinarima i stranoj valuti.

Saša Djogović iz beogradskog Instituta za istraživanje trzišta pak smatra kako je problem svejedno ozbiljan i da ga narodna banka prati.

Narodna banka Srbije je inače hitro reagovala na nedavno pisanje atinske štampe da su zemlje u regionu naložile filijalama grčkih banaka da svedu na nulu transakcije tamosnjim hartijama od vrednosti, rekavsi da ovdašnje grčke banke nisu izložene prema državnim obveznicima i trezorskim zapisima iz matice.

Narodna banka je saopštila da prati poslovanje grčkih banaka, te nije primetila da dešavanja u Grčkoj imaju negativan uticaj na njihovo poslovanje i da one nemaju problem sa likvidnošću.

O tome kako bi se Grčki finansijski kolaps ili izlazak iz eurozone odrazio na region Djogović kaže kako su centralne banke verovatno sprovele mere na sprečavanju kontaminacije njihovih banaka grčkim papirima od vrednosti.

Kada se sve sabere, u slučaju da ne postigne dogovor sa kreditorima Grčka će ostati bez novca. Posle toga nastaje nova igra čija pravila tek treba da se utvrde.

Eksperti tvrde da iako su banke u Evropi i regionu smanjile izloženost grčkom dugu, detonator krize se možda sakrio na nekom drugom mestu, a kao što obično biva stvari se u ovakvim situacijama nikada ne kreću pravolinijski.