Kroz Srbiju je u 2015.godini prošlo oko 600.000 izbeglica: Uprkos hladnim danima, izbeglička kriza ne jenjava

Bild 1 vergrößern +

Čekajući papire (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 3 von 3 <
• Bild 1/3
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 3 >

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, kroz Srbiju je u 2015. godini prošlo oko 600 hiljada izbeglica, a i danas ih iz pravca Makedonije dnevno uđe između 1.500 i 2.000. Iako su sva tri prihvatna centra u Preševu opremljena za hladne zimske dane, Slobodan Savović iz Komesarijata koji boravi u Preševu kaže da se izbeglice ovde ne zadržavaju, već žurno idu dalje.

U 5 stalnih centara za izbeglice u Srbiji sa kapacitetom od 1.000 mesta i još 15 centara duž migrantske rute gde ukupno može da se smesti 6.000 izbeglica, gotovo da više nema nikoga, možda tek stotinak njih u Krnjači kraj Beograda, kažu u Komesarijatu. Svi su otišli ka Šidu u nameri da što pre pređu granicu i nastave put. Ministar rada i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin.

„U međuvremenu, Slovenija i Hrvatska su donele odluku da se smanji kapacitet vozova, odnosno da u vozovima ne bude više od 940 migranata koji moraju da budu praćeni odgovarajućim spiskom, pregledom njihovih imena, prezimena iz zemalja odakle dolaze. Za nas to ne predstavlja toliki napor budući da mi to inače radimo u Preševu, i mi već svima u Preševu izdajemo odgovarajuća dokumenta. „

Ovu odluku Srbija je prosledila Makedoniji, očekujući da je i ona poštuje, međutim, do danas Makedonija nije odreagovala što za Srbiju znači dodatne kontrole pri ulazu izbeglica u zemlju, kažu u Ministarstvu za rad.

Kroz Srbiju se prevoz plaća za razliku od Hrvatske

Iz Preševa izbeglice vozom direktno putuju do Šida po ceni od 15 evra, odakle opet vozom odlaze u Hrvatsku, koje besplatno za njih organizuje Republika Hrvatska. Mali broj njih na ovaj put do Šida kreće autobusom koji ih košta 35 evra od Preševa. Oni koji dođu iz pravca Bugarske, iz Dimitrovgrada autobus do Šida plate 40 evra, ili idu vozom za 15 evra do Beograda, odakle nastavljaju dalje. Dimitrovgrad nije česta stanica za migrante jer je put znatno teži, preko Stare planine, posebno u zimskim danima. Ipak, dnevno između 150 i 250 izbeglica dođe iz pravca Bugarske. Kako svoja prva dokumenta dobiju u Dimitrovgradu jer se ne prijavljuju u prethodnim zemljama Iranu, Turskoj i Bugarskoj, ova ruta predstavlja šansu za ekonomske migrante da dođu do svog cilja. Prema nekim nezvaničnim informacijama nije isključeno da Iranci kojima nije dozvoljen ulazak u Srbiju, svoje pasoše bacaju u Bugarskoj, a u Dimitrovgradu se prijavljuju kao Sirijci. Međutim, zvanični stav ministarstva rada je da nema opasnosti od ekonomskih migranata.

Ekonomski migranti ipak viđeni na teritoriji Srbije pokazuju i podaci UNHCRa

Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice kaže da je moguće da na teritoriji Srbije ima ekonomskih migranata.

„Trenutno, možda ima neki ekonomski migrant. Teško je to reći sad u broj i u glavu, ali u suštini, vi znate i da je neki ušao, granice nisu hermetički zatvorene, verujem da su oni našli način da izađu iz Srbije, ako je neko ušao. Ali generalno, trenutno, od kako je počeo onaj režim da idu samo migranti iz ove tri zemlje, to se tako i nastavilo, tako da mi ovde imamo migrante iz Sirije, iz Avganistana i Iraka. „

Ovo potvrđuje i Mirjana Milenkovski iz UNHCRa, čiji su volonteri sretali ekonomske migrante na terenu, pre svega u Šidu. Prema njenim rečima, do 01. januara ovakvi migranti su se nakon potvrde o izraženoj nameri da traže azil u Srbiji upućivali na neki od 5 centara gde su mogli da pokrenu proceduru o izbegličkom statusu. Od 01. januara se to promenilo, i sada migranti dobijaju dokument - potvrdu o ulasku na teritoriju Republike Srbije nakon čega su slobodni da se kreću dalje.

„Pogledaju im se dokumenta, pogledaju im se potvrde da su evidentirani u Republici Srbiji, ako jesu iz neke druge zemlje koje nisu ove tri zemlje o kojima govorimo, Sirija, Avganistan, Irak, i dođu i prijave se kao Sirijci ili Avganistanci, njima na čelu ne piše odakle su, teško možete po izgledu čoveka da utvrdite odakle je on. Činjenica je da ljudi koji prelaze sve ove granice koji nisu državljani tri zemlje o kojima govorimo mogu imati validan zahtev za izbegličkim statusom, mogu biti progonjena manjina u ovim zemljama, koje ne moraju biti ove tri zemlje.

U prihvatnim centrima u svakom trenutku izbeglicama pomažu stotine službenika i volontera. Svi oni marljivo rade svoj posao u otežanim uslovima, bilo da je reč o izdavanju dokumenata, pružanju zdravstvene pomoći, ili volonterske pomoći različitih organizacija u vidu hrane, obuće i odeće. I migranti kažu da je evidentna razlika u ophođenju prema njima u Srbiji i u drugim zemljama, pa i pored toga što u Srbiji nemaju besplatne vozove kao npr. u Makedoniji i Hrvatskoj, zadovoljni su time što se u Srbiji osećaju bezbedno. Ipak, svi oni žurno nastavljaju svojim putem do evropskih zemalja. Na ovaj put je krenula i grupa muzičara iz Avganistana koji kažu da kad stignu do željene Švedske napraviće pesmu kojom će opisati svoje putovanje od kuće do novog doma.