Jevreji – već šest vekova na Kosovu: Jevrejska zajednica na Kosovu danas broji samo 56 članova

---

Bild 1 vergrößern +

(Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 3 von 3 <
• Bild 1/3
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 3 >

Praznik Hanuka je povod za emitovanje razgovora sa Votimom Demiriem, predsednikom danas malobrojne Jevrejske zajednice na Kosovu. Jevreji su na Balkan došli u 15. veku, posle progona inkvizicije u Španiji. Naselili su se uglavnom u Bosni, ali i u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu. Veliki broj kosovskih Jevreja je za vreme 2. Svetskog rata deportovan u logor Bergen-Belzen u blizini Hamburga, veliki broj se posle rata iselio za Izrael, a poslednji talas je napustio Kosovo za vreme rata 1999. godine. Danas Jevrejska zajednica na Kosovu broji samo 56 članova.

Albahari – jevrejsko prezime na Kosovu

Malo ko zna da pesma "Kad ja podjoh na Bembašu", inače, sinonim za bosansku sevdalinku – ima druge korene. U originalu se ova pesma zove "Mi kerido, mi amado", peva se na ladino-jeziku, a na prostore Balkana su je doneli Sefardi, španski Jevreji, koji su se ovde doselili krajem 15. veka.

Najveći broj Sefarda se doselio u Bosnu, a svojevremeno je postojala i velika jevrejska zajednica i na Kosovu. "Jevreji su vekovima u miru i toleranciji živeli sa svojim sunarodnicima", kaže Votim Demiri, predsednik Jevrejske zajednice u Prizrenu, "a prepoznavali su ih po njihovim imenima i prezimenima. Jevrejske familije na Kosovu su Bahar, Navon, Koen, Levi, Albahari."

I književnik David Albahari dolazi sa Kosova, rodjen je u Peći. Raul Tajtelbaum, izraelski publicista, koji je godinama radio i za jugoslovenske novine, rodjen je u Prizrenu

2.Svetski rat: deportovanje u logor Bergen-Belzen

"Do 1943. godine je najviše Jevreja je živelo u Prištini", kaže Votim Demiri i nastavlja: "Ima nekoliko istoričara koji su to verodostojno izneli. Do kapitulacije Italije je bilo oko šest stotina ljudi, ne računajući ove sitnije grupe, kao nas u Prizrenu, u Vučitrnu ili Kosovskoj Mitrovici. I sada, šta je ostalo od svega toga – ostalo je 56 Jevreja u Prizrenu."

Područje Albanije, Crne Gore i Kosova je početkom 2. Svetskog rata okupirala Italija. Ali, za razliku od tadašnje politike nemačkog Rajha, Italijani nisu težili "finalnoj soluciji", odnosno istrebljenju Jevreja. Tako su sa okupiranih nemačkih teritorija Jevreji bežali – u Albaniju. "Albanske teritorije su bile jedini geografski predeo koji je pružio gostoprimstvo Jevrejima za vreme Holokausta", kaže Votim Demiri.

1943. godine, posle kapitulacije Italije, Kosovo su preuzele nemačke trupe. U jednoj raciji je pokupljeno 298 Jevreja iz Prištine, ali i iz Prizrena i iz drugih mesta gde ih je bilo manje. Poslati su u Bergen-Belzen u nacistički kamp.

Raciju nije izbegla ni familija majke Votima Demirija: "Tamo su joj umrli majka, otac i najstariji brat. Dve sestre, jedna od dvanaest, druga od četiri godine su se po završetku rata vratile u Prizren. Moja majka je bila u partizanima, posle rata se udala za jednog Albanca. A posle sam se i ja rodio."

Groblja i katastri

1948. godine veliki broj kosovskih Jevreja odlazi u Izrael. Votim Demiri se priseća: "Prihvatni centar je bio u Beogradu. Bio sam mali, ali sećam se da su tetke plakale, a majka je govorila, šta ću ja tamo, ovde sam se udala, imam dete. I ona tako ostane ovde. "

U bivšoj Jugoslaviji deca odrastaju u ateizmu, a Votim se seća jevrejskih praznika, koje je ritualno pripremala njegova majka. Neke veće povezanosti sa religijom nije bilo. Za vreme Kosovskog rata pre svega prištinski Jevreji pakuju kofere i odlaze za Izrael. 2000. godine se u Prizrenu osniva Jevrejska zajednica, koja danas broji samo 56 članova. Prizren nema sinagogu, pa se verski obredi obavljaju u jednoj kući. Vlasništvo nekadašnje Jevrejske zajednice je nacionalizovano, a Votim Demiri se bori za povratak imovine: "Jevrejska zajednica je imala i svoju školu za decu. Ima dva velika groblja u Prištini. U Prizrenu je bilo jedno malo groblje, sada je tu pomoćni teren gradskog stadiona. Ali bez dokumentacije tu stvar ne mogu da isteram do kraja. Ali ne samo to: originalni dokumenti su u Beogradu.

Prizren – "mali Jerusalim"

Na pitanje kako njegovi sunarodnici gledaju na Jevreje, Votim Demiri kaže: "Pitanje je lako, odgovor je težak. Ja mislim da se poštujemo i da me svi oni vole pomalo."

Tolerancija, pogotovu u Prizrenu – je velika, smatra Demiri i kaže da reka Bistrica, koja protiče kroz Prizren, povezuje sve religije: "Ona počinje od groba cara Dušana. Pa se nastavlja sa jednom derviškom tekijom. Pa dvadeset metara dalje imate džamiju. Izmedju džamije i tekije su par jevrejskih kuća. U nastavku, sve pored reke, imate bogosloviju. Malo dalje imate Sinan-Pašinu džamiju, pa malo dalje imate pravoslavnu crkvu, a malo dalje imate i katoličku crkvu.

Nije ni čudo što su Prizren oduvek zvali "Mali Jerusalim....", završava svoju priču Votim Demiri, predsednik Jevrejske zajednice na Kosovu.